КАД ВАМ СЕ ПРИЈЕДУ ПРАВЕ УРМАШИЦЕ, ОВИ СУ САВЕТИ ЗЛАТА ВРЕДНИ Све има своју сврху: и облик, и шаре, и мекоћа теста, и агда
Откријте седам цака наших бака за припрему савршених старинских урмашица које су мекане и сочне.
Старинске урмашице су колач који се генерацијама припрема на исти начин, уз мале трикове који праве велику разлику у укусу и текстури.
Иако рецепт делује једноставно, права мера састојака, начин мешења и правилно преливање агдом кључни су за савршено сочне, мекане колаче. У наставку су савети који помажу да урмашице буду баш онакве какве су некада правиле наше баке.
Тесто мора остати мекано
Најчешћа грешка је додавање превише брашна. Тесто треба да буде мекано и податно, али да се не лепи за руке. Уколико је тврдо, урмашице ће након печења остати суве и неће лепо упити сируп.
Брашно се додаје постепено, а тесто се не меси дуго како би остало прхко.
Маст даје аутентичан укус
У традиционалним рецептима користи се свињска маст јер даје посебну прхкост и препознатљиву арому. Она доприноси старинској текстури која се тешко постиже другим масноћама.
Ако се користи путер, важно је да буде собне температуре и да се не мути превише како тесто не би постало тврдо.
Облик и шаре имају своју сврху
Благо притискање виљушком или рендетом није само ствар декорације. На тај начин се ствара површина кроз коју сируп лакше продире у колач. Важно је да урмашице буду приближно исте величине како би се равномерно испекле и упиле једнаку количину агде.
Орах у средини
У сваку урмашицу можете утиснути пола језгра ораха пре печења. Овај детаљ даје пунији укус и додатну текстуру, а често се среће у старијим рецептима.
Печење до праве боје
Урмашице треба пећи док не добију изражену златно-смеђу боју. Ако остану бледе, укус неће бити довољно развијен, а структура може остати превише мекана. Препечене ће, с друге стране, бити суве.
Правилно припремљена агда је пола успеха
Сируп се кува од воде и шећера уз додатак лимуновог сока који спречава кристалисање. Важно је да лагано ври десетак до петнаест минута како би се добила одговарајућа густина. Превише редак сируп неће дати пуну сочност, док ће прегуст отежати упијање.
Температура колача и сирупа мора бити усклађена
Код старинског начина припреме најчешће се примењује правило да се вруће урмашице преливају врућом агдом. Сируп се равномерно распореди одмах по вађењу из рерне, а затим се колач оставља неколико сати да упије течност. Најбољи укус постиже се када одстоје до следећег дана.
Стрпљење доноси најбољи резултат
Након преливања, урмашице не треба одмах покривати како не би омекшале превише на површини. Када потпуно упију сируп, могу се чувати на собној температури или у фрижидеру. Време одмора омогућава да се укуси сједине и колач добије праву, старинску пуноћу.
