ЦЕНЕ НАЈМА СТАНОВА У НОВОМ САДУ И ДАЉЕ РАСТУ Услови власника све строжији, просечне цене око 700 евра
Цене изнајмљивања у Новом Саду у последње три до четири године бележе константан раст, понуда станова за дугорочни најам све је ограниченија, а притисак на најугроженије групе расте.
У центру града просечна месечна рента за једноипособан стан сада је око 350 до 500 евра, двособан стан у популарним градским зонама изнајмљује се за 450 до 700 евра, док се собе и дељени смештај за студенте и повремене раднике крећу између 150 и 300 евра месечно; луксузнији апартмани и новоградња лако прелазе 700 евра. Истовремено, расте и пракса краткорочног издавања кроз туристичке платформе, што додатно смањује понуду доступну за дугорочне закупце.
Инвеститори и власници често бирају краткорочне ренте јер је профит већи, па се мање станова нуди на тржишту дугорочног најма, објаснио је агент из локалне агенције за некретнине екипи „Дневника”.
- Када је најам, рецимо, за два или три дана, он је најчешће фокусиран на туристе који долазе у кратки обилазак нашег града – рекао је тај агент.
– Самим тим цена ноћења може бити већа. Власницима некретнина се више исплати да стан издају десет пута месечно за 50 евра него да га дају у дугорочни најам по цени од 300 евра месечно. Наравно, они власници који не желе обавезе око сређивања и рачуна одлучују се на дугорочне закупе, који су прописани уговором на најмање пола године јер тако добијају сигурност.
Услед тога, власници постављају строже услове: траже гаранције, уплаћене депозите и доказе о стабилним примањима, што отежава приступ становима младим радницима, студентима и људима са повременим пословима. Потрага за прихватљивим станом често завршава компромисом - удаљеније локације, мањи животни простор или већи део прихода уложен у кирију. Млада породица којој је неопходан већи стан суочава се с вишемесечним тражењем и депозитима који износе и по неколико месечних кирија, док студенти често бирају дељене станове далеко од факултета како би смањили трошкове.
Младима најтеже
Најугроженији су млади који улазе на тржиште рада, студенти, самохрани родитељи и запослени са ниским примањима. Поред директних последица по квалитет живота, дугорочна последица оваквог тренда може бити и демографско осиромашење града - одлазак младих породица и радне снаге у потрази за приступачнијим смештајем.
Предлози са терена указују на комбинацију краткорочних и дугорочних мера: контрола и ограничавање туристичког најма ради очувања стамбеног фонда за дугорочне закупце, порески и регулаторни подстицаји за изградњу приступачних станова намењених дугорочном најму, субвенције за депозите или гарантни фондови за прве закупце и транспарентнији регистар социјалних станова с јаснијим и бржим процедурама доделе. Агенти и станари сматрају да су потребне и јавне инвестиције и мотивисање приватних издаваоца да део станова оставе за дугорочне закупце по прихватљивијим условима.
Иза статистика и општих решења стоје личне приче - породице које привремено бораве код родбине док не нађу повољан стан, студенти које трајно измештање даље од факултета кошта времена и новца и радници који издвајају велики део плате за најам. Док град, инвеститори и невладин сектор не усагласе стратегију која ће повећати доступност приступачног становања, многи Новосађани наставиће да траже компромисна решења, често по цену стабилности и квалитета живота.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.