КАКО СЕ ПРАВЕ ПРАВИ РУСИНСКИ КАПУШЧАЊИКИ Рецепт из „Матке" открива све тајне
У Русинском културном центру „Матка" традиција се не чува само кроз песму, игру и језик, већ и кроз храну.
Сваке среде овде се припремају јела различитих народа, па се и на тај начин чува дух заједништва и мултикултуралности. Тако у „Матки" чувају сопствене традиције уз отвореност према другима.
Иван Кањух, члан УО РКЦ и организатор дешавања овога пута открива рецепт за русински специјалитет, капушчањике. Реч је о јелу које је годинама неизоставни део кулинарских дружења, па се за једно вече умеси и до пет килограма брашна како би било довољно за све.
Доносимо рецепт који је прилагођен кућној варијанти. Састојци за тесто: 1 кг глатког брашна, 1 кашика соли, 1 кашика уља, око 600 мл млаке воде. Фил: Око 500 г киселог купуса, 1–2 главице црног лука, уље по потреби.
Кисели купус испрати у хладној води и добро га исцедити. Ситно сецкан лук кратко пропржити на уљу, додати купус и динстати док не испари вишак влаге и не добије благ сјај, па оставити да се прохлади.
У већој посуди помешати брашно и со, направити удубљење, додати уље и постепено сипати млаку воду, мешајући док се не добије меко, еластично тесто. Покрити га и оставити да одмори око пола сата. Потом направити дугачку кифлу и поделит је на мање лоптице (180г), оставити их да одморе још двадесетак минута, па сваку дланом раширити, ставити у средину кашику-две фила и пажљиво затворити.
Након одмора лоптице развући оклагијом у танке лепињице и пећи на благо науљеном, добро загрејаном тигању, са обе стране, док не добију румену боју. За премаз ситно исецкати једну до две главице лука и издинстати их на доста уља, тако да лук омекша и остане сочан. Дно шерпе лагано премазати луком и уљем, па ређати капушчањике један на други. Сваки благо премазати са овом мешавином, поклопити шерпу.
Једноставни састојци, а богат укус - управо тако изгледају многа стара јела која су преживела векове. Капушчањики су доказ да се највеће гастрономско богатство често крије у скромним намирницама и рецептима који се преносе с колена на колено. У „Матки" они живе као део идентитета, а у свакој кући могу постати топао оброк који окупља породицу око стола.