ОВО СЕ У СРБИЈИ РАДИ ЈЕДИНО НА ВРШАЧКИМ ПЛАНИНАМА Сателитско обележавање ОРЛА ЗМИЈАРА - Тајне миграције које спајају Европу и Африку

Предео изузетних одлика „Вршачке планине” представљају изузетно важно подручје у том процесу, јер се налазе на миграционом коридору, али су и важне као репродуктивна база за одређене птичје популације. Како је за „Дневник” појаснио чувар заштићеног природног добра Вршачке планине Миливој Вучановић, приликом маркирања птица на хранилиштима, уочено је да популације грабљивица са Вршачких планина имају снажну повезаност са птицама из региона Карпата, али и са јединкама из Румуније, Мађарске и Бугарске.

– Неке од маркираних птица забележене су чак и у Бугарској, око 300 километара удаљеној од Вршачких планина, где се редовно хране. Ови подаци јасно указују на постојање важног миграционог коридора који води ову врсту кроз Карпате и пролази управо кроз овај део Европе – прича Вучановић. 

Једна од обележених женки, симболично названа Девана, по словенској богињи лова, излегла се баш на Вршачком брегу. Након зимовања у Нигерији, вратила се у Европу...

Осим значаја у прихрани птица током зимског периода, ова активност има и велики научни допринос. Птице које су претходно маркиране на другим локалитетима често долазе на Вршачке планине, а неке птице које су овде обележене други део године проводе на неким другим местима. На пример, поједини мишари који су маркирани на хранилишту током зиме, регистровани су током гнездећег периода у Мађарској.

Посебан значај има сателитско маркирање птица грабљивица, у овом случају орла змијара (Цирцаетус галлицус) које се у последњих пет година спроводи на подручју Вршачких планина. Занимљиво је напоменути да је сателитско обележавање орла змијара рађено једино на пордучју Вршачких планина и нигде више у Србији.

– У оквиру овог пројекта, орловима змијарима постављени су сателитски одашиљачи како би се пратио њихов миграциони пут. Змијар је врста која се гнезди на Вршачким планинама, док зиму проводи у подсахарској Африци, у земљама попут Чада, Судана и Нигерије. До сада је обележено пет јединки које су се излегле управо на овом подручју. Захваљујући сателитском праћењу, добијени су изузетно вредни подаци о њиховим миграцијама и рутама којима се крећу ка Африци – каже наш саговорник, додавши да су овакви подаци од изузетног значаја, јер су јединствени не само за Вршачке планине, већ и за Србију у целини.

До сада је обележено пет јединки змијара, које су се излегле управо на подручју Вршачких планина. Захваљујући сателитском праћењу, добијени су изузетно вредни подаци о њиховим миграцијама 

Интересантно је да змија-рима треба три до четири године да полно сазру, и током прве две до три године живота се углавном не враћају на место рођења. 

– Једна од обележених женки, симболи-чно названа Девана, по словенској богињи лова, излегла се баш на Вршачком брегу. Након зимовања у Нигерији, вратила се у Европу и прелетела Турску, Грчку, Бугарску и Румунију, затим ушла у Украјину и лето провела на Криму. Након тога се преко Грузије и Русије вратила са друге стране Црног мора у Турску, а затим поново одлетела у Нигерију – објашњава нам Деванино путовање из снова.Нажалост, велики број младих птица не преживи прве године живота. Од четири јединке за које постоје поуздани подаци, једна је страдала у Африци, док су три престале да шаљу сигнал. Разлози могу бити различити — квар сателитског одашиљача или угинуће птице током миграције. Тренутно не постоји сигнал ни са једног одашиљача, што додатно указује на висок степен ризика са којим се ове птице суочавају.

– У нормалним околностима, птице би по полном сазревању требало да се врате у круг од око 50 километара од места рођења. За једну јединку постоји информација да се и даље налази у Африци, али због слабе покривености сигналом у том подручју, подаци нису потпуни. Такође, један орао већ месец дана не шаље сигнал јер се налази у зони без телефонских репетитора, па се са нестрпљењем очекује његово поновно појављивање у мрежи, када ће се сви подаци аутоматски учитати.

Лабудови на Вршачком језеру

Неколико јединки лабуда грбца (Cygnus olor) појавило се на зимовању на Вршачким планинама током зиме 2019/2020 године. До тада су ретко бележени, и то углавном појединачно, са кратким задржавањима од два до три дана. С тим у вези, од јесени 2019. године, када је долетела прва женка, а са њом још десетак примерака, до данас се региструју на том подручју сваке зиме, а Миливој каже да се њихова бројност повећава из зиме у зиму. 

– Просечна бројност је око 30 јединки, а током најхладнијих дана ове зиме, забележили смо рекордан број од 48. Шетачи и посетиоци језера често уживају у њима, и права су атракција. Организовано им износимо храну у виду кукуруза, како би што лакше преживели хладне зимске месеце, а за узврат, лабудови се хране воденим биљем и потпуно чисте плићак од воденог растиња пре купачке сезоне, и пре него што одлете на места на којима бораве у току летњих месеци. Обзиром да је интересантна њихова миграција, трудимо се маркирамо што више јединки како би имали што прецизније информације одакле долазе и где одлазе. Имамо податке где се птице које смо маркирали, поново враћају из године у годину, како би ту презимиле. Један од примера је Тодор, ког смо прстеновали као младунца у првој години живота, у зиму 2021/2022. године, док је још имао смеђе перје. Сваке године се враћа да би овде презимио јер му Вршачко језеро пружа сигурност. Пре две године имали смо гошћу из Белорусије која је боравила код нас током јануара и фебруара – рекао је Миливој Вучановић, додавши да је интересантан податак да је ова лабудица из Белорусије имала најмање 15 година. 
 

Ови пројекти јасно показују колико су Вршачке планине важно подручје за очување птица грабљивица и колико је сателитско маркирање значајно за разумевање њихових миграција, као и претњи са којима се суочавају и потреба за њиховом заштитом на међународном нивоу.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.