Почео је Ускршњи пост ГОРДОСТ ЈЕ ЈЕДАН ОД ГРЕХОВА КОЈЕ ВЕРНИЦИ НАЈЧЕШЋЕ ПОЧИНЕ, али није и једини! Ово су наше највеће СЛАБОСТИ

Од тога шта једемо далеко је важније показати умереност, скромност и искрену бригу за друге и тек кад се уздржавање прошири с тела на мисли и дела, пост добија свој прави смисао.

Када говоримо о Ускршњем, али и сваком другом верском посту, најчешће се у први план ставља храна.

Јеловник је, међутим, само један сегмент много шире приче о уздржавању, самоконтроли и унутрашњем прочишћењу. Суштина Ускршњег поста није у избацивању хране животињског порекла, већ у промени срца и мисли. Ипак, док пажљиво планирамо шта је дозвољено на трпези, често заборавимо на понашање и ставове које хришћанство препознаје као озбиљне грехе.

Како дани одмичу, дешава се да се првобитна ревност ублажи, па многи изгубе из вида прави разлог због ког су започели Велики пост. Зато је корисно подсетити се на грешке које се најчешће понављају, а три се посебно издвајају као учестале и духовно опасне.

Прождрљивост

Чак и током поста, верници понекад забораве да је прождрљивост у хришћанској традицији сврстана међу седам смртних грехова. Она не подразумева само претеривање у храни, већ и у пићу, уживањима и материјалним добрима.

Пост би требало да обузда претерану окренутост телесним задовољствима и угађање стомаку. То што је храна посна не значи да је дозвољено јести без мере и стално се бавити њом, па би празнична трпеза требало да буде скромна, једноставна и умерена, с нагласком на захвалности, а не на количини.
 

Завист

И завист спада у смртне грехове, а често произлази из унутрашње несигурности и гордости. Она подразумева не само осећај незадовољства због туђих успеха или квалитета, већ и жељу да се поседује оно што припада другоме.

Слична је љубомори, али завист иде корак даље јер не остаје само на емоцији, већ прераста у тежњу да се другоме одузме или присвоји оно што има. У том смислу, завист је у директној супротности с Божјом заповешћу "Не пожели ништа што је туђе", јер нарушава однос с ближњима и удаљава вернике од мира.

Гордост
 

Када је у питању овај грех, он се огледа у потцењивању других и уверењу да смо изнад њих. Горд човек је надмен, самоуверен до те мере да верује да му нико није ни раван ни потребан.

У многим религијским учењима она се сматра посебно опасном јер подразумева уздизање сопственог ега изнад Бога. То је облик самодовољности у коме човек обожава сопствену слику и одбацује вишу силу, чиме се удаљава од милости и заједништва. Митови о Луциферу или Нарцису симболично приказују колико такав став може имати погубне последице, пише Глоси.