ВОЛОНТИРАЊЕ КАО ЖИВОТНА МИСИЈА ЈОВАНЕ МИТРОВИЋ Емпатија која „одраста“са човеком
Као петнаестогодишња девојчица 2016. године, Јована Митровић први пут је учествовала у акцији „Свим срцем за осмех детета“, коју више од деценије реализује Удружење грађана „Нови Сад”, а тај сусрет обележио ју је за цео живот.
Те године угостила је Надицу из Штрпца, из Готовуше на Косову и Метохији, а узвратна посета нашој јужној покрајини, била је за њу више од путовања.
– Када сам први пут угостила вршњакињу са Косова и Метохије, и даље сам била дете и то је била лекција из блискости, разумевања и заједништва. Та акција оставила је на мене огроман утисак. Одмах сам знала да желим ту да останем и учествујем и у другим активностима удружења – присећа се Јована Митровић.
Раније није имала искуства са волонтирањем, но тај први корак био је довољан да отвори један нови свет, у којем се време поклања, осмех дели, а руке пружају онда када је најпотребније. Постала је први волонтер који се прикључио акцијама са основцима, а данас, са 24 године, са осмехом каже да је „најстарији“ волонтер по стажу у Удружењу. Говори тихо, али сигурно, као неко ко је одрастао учећи да срце може бити најјача покретачка снага.
– Кроз бројне активности научила сам да будем тимски играч, ослушкујем туђе проблеме, те и да реагујем саосећајно. Празници су за мене добили веће значење од породичног окупљања. Доживљавам их као прилику да помогнем деци и људима који имају мање, и кроз то давање сам схватила колико и мали гест може некоме да значи – истиче ова млада волонтерка.
Њено одрастање није текло само кроз школске клупе и студентске амфитеатре, већ и кроз хуманитарне акције, организације догађаја и сусрете са људима којима је помоћ значила више него што је могла да замисли. Током година, осим угошћавања деце са КиМ, учествовала је у готово свим акцијама удружења – од турнира „Између две ватре“ и „Школски прибор за свако дете“, до „Биоскопа на отвореном“, „Сађења дрвећа” и помоћи Свратишту за децу и младе.
А сваки догађај носио је нову причу, нову лекцију и нову прилику да расте.
– Волонтирање за мене представља несебично давање свог времена, енергије и пажње другима. То је начин да покажемо хуманост, солидарност и бригу – каже Јована, за коју, чини се, волонтеризам није само помоћ, већ подршка, присуство и заједничко грађење бољег друштва.
Како су године пролазиле, расле су и њене одговорности. Од девојчице која је са захвалношћу прихватала сваки задатак, постала је једна од оних који данас обликују рад удружења. Заједно са другарицом води Инстаграм профил, бележи акције фотографијама и снимцима, учествује у организацији догађаја и осмишљава нове теме са другим волонтерима. Ипак, оно што се није променило, јесте њена унутрашња мотивација.
На питање да ли се икада покајала или разочарала, Јована Митровић одговара кратко и одлучно „Не. Никада.“ У времену у којем се посвећеност често мери личном користи, постоје избори који се не преиспитују, јер су направљени срцем.
Пријатељства за цео живот
Пријатељства која је стекла, каже, трајаће цео живот. Можда управо у томе лежи највећа вредност њеног волонтирања, у људима који су постали породица, и успоменама на празничне акције, дечји смех и заједничке фотографије. Јована Митровић није само студенткиња са десет година волонтерског искуства. Она је пример како једна акција може променити живот, а једно гостопримство може постати мисија, и како се одрастање може мерити количином доброте коју смо спремни да поделимо. У свету који често заборавља да застане, она нас подсећа да је понекад довољно мало да би некоме вратили осмех.
Пројекат „Култура солидарности Новог Сада – волонтирам, јер ми је стало“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.