(ВИДЕО) ИЗАБРАО СРБИЈУ, ПРВИ ПУТ СЕ ОГЛАСИО! Матераци: Прославио сам лепу вест, прабака је НАВИЈАЛА ЗА НОВАКА, БИЛА ЈЕ ПРАВА СРПКИЊА

Члан чувене фудбалске породице, који је, вођен мајчиним пореклом и снажним породичним везама са Србијом, донео одлуку да у будућности наступа за нашу репрезентацију.

Пред прво окупљање кадетске селекције и пријатељску утакмицу против Словеније, млади офанзивни играч Лација говорио је о емоцијама због доласка у Србију, породичним коренима, амбицијама, узорима и жељи да што пре постане део система и културе националног тима.

Ђанфилипо, добродошао у Спортски центар Фудбалског савеза Србије.

– Хвала, хвала.

Управо си прошао кроз ’Ходник рекордера’. Како си се осетио окружен ведетама српске репрезентације?

– Видео сам ходник и слике су оставиле снажан утисак на мене. Надам се да ћу једног дана и ја да заслужим да будем на том месту. Такође се надам да ћу брзо научити језик и да ћемо ове интервјуе моћи да радимо на српском.

Када си добио потврду да ћеш моћи да играш за Србију, која је била прва емоција коју си осетио?

– Када сам добио позив, сигурно да сам био узбуђен и много срећан. Србија спада у ред великих репрезентација и сама помисао да бих могао да играм у српском дресу чини ме изузетно срећним.

Колики су утицај на твоју одлуку да своју будућност вежеш за репрезентацију Србије имали твоја мајка, породица и твоји београдски корени?

– Утицали су много. Моја мама, бака, прабака… сви су ми причали најлепше о Србији, училе ме језик, песме, традицију. Често смо долазили у Београд и сигурно да је то много утицало на моју одлуку.

Како је изгледао тај први контакт и када си схватио да заиста постоји могућност да играш за Србију?

– Људи из Савеза су звали мог оца, ја нисам ништа знао о томе. Они су разговарали са татом и рекли му да постоји интересовање Србије. Када ми је тата пренео детаље разговора, био сам пресрећан. Обавестио сам своје другове и прославили смо лепу вест.

Колико је Србија присутна у вашем породичном животу и шта за тебе лично значи да представљаш земљу из које потичу мајчини корени?

– У мојој породици се пуно прича о Србији, о српској традицији и историји. Могућност да представљам Србију изазива посебну емоцију, много леп задатак. Жеља ми је да постанем Србин 100%, тако да се неки људи који су говорили да нисам Србин, брзо предомисле.

Да ли планираш да унапредиш знање српског језика и колико ти је важно да се што пре уклопиш у групу и окружење репрезентације?

– Апсолутно. Спреман сам да кренем и на часове српског ако буде потребе. Много је важно да се што пре прилагодим новој средини, да се интегришем и будем део групе.

Сигурно већ знаш неке српске речи?

– Наравно… знам „како си“, „ја причам српски“, „разумем“, „кућа“… И још много других речи.

Одрасташ у фудбалској породици. Колико ти је то помогло на твом путу и ко је имао највећи утицај на твој развој?

– Потичем из праве фудбалске породице и свакако да је то утицало на мој развој. Од малих ногу сам одредио чиме ћу се бавити. Тата је одиграо важну улогу јер је увек био присутан и пратио моје тренинге. Такође и мама која ме подржава у свему. Уосталом, као и цела фамилија.

Да ли твој старији брат Ђеремија говори српски боље од тебе?

– Тако је. Он баш добро говори српски.

У Лацију најчешће играш као офанзивни крилни играч по левој страни. Како би описао свој стил игре и које су твоје главне предности?

– Као офанзивном бочном играчу одговара ми да дриблам. Техника ми је јача страна, волим ситуације „један на један“. Наравно, приоритет ми је да будем у служби тима и зато волим да асистирам, а када се укаже прилика и да постигнем гол.

Твоја мајка је навела Сергеја Милинковића-Савића као једног од твојих узора. Шта си покушао да научиш из његовог начина игре и професионалног приступа?

– Поред тога што је мој фудбалски узор, Сергеј је и велики фудбалер. Док је играо у Лацију, били смо комшије и имао сам задовољство да га често виђам уживо. Допада ми се његова елеганција када је у поседу лопте и сигурност са којом контролише игру.

Поред Сергеја, кога још препознајеш од српских играча на ове две фотографије?

– Препознајем Грујића, Вању Милинковић-Савића, Немању Максимовића… заиста сјајна екипа и нису случајно освојили Светско првенство. Били су веома јаки.

Већ на првом окупљању пратиће те не само стручни штаб млађе селекције, већ и стручни штаб сениорске репрезентације. Колико ти значи то поверење и да ли осећаш додатну одговорност?

– Чињеница да и људи задужени за А тим прате развој играча из млађих селекција говори о томе да овде постоји један озбиљан пројекат. За мене је то одговорност да на терену пружим максимум и оправдам указано поверење.

Шта знаш о селектору сениорске репрезентације Вељку Пауновићу и колико те мотивише то што помно прати развој младих играча?

– Знам да је са омладинском репрезентацијом освојио Светско првенство 2015. године и да сада има велике амбиције и са А тимом. Велики тренер и сјајна особа. Сазнање да ће пратити наше наступе за мене је велики изазов и задовољство. Надам се да ћу оставити добар утисак.

Гол који си постигао у дербију против Роме посветио си оцу. Колико ти значи подршка породице и коме би посветио свој први гол у дресу Србије?

– Гол против Роме је за мене био много важан. И не само за мене, него и за мог оца. Први гол у дресу Србије желим да посветим целој мојој породици која ми пружа подршку и која заслужује да јој се одужим на адекватан начин.

Када први пут изађеш на терен у дресу Србије, шта мислиш да ћеш осећати и шта ће ти тада пролазити кроз главу?

– Сигурно да ћу осетити много лепих емоција. У том моменту размишљаћу само о томе како да пружим максимум и да урадим све оно што селектор буде тражио од мене на терену.

Да ли се сећаш своје прабаке Бисерке и како би се она осећала да је доживела твој деби за Србију?

– Моја прабака је била сјајна жена. Права Српкиња. Много ми је причала о Србији и Београду. Да може сада да ме види у опреми Србије, нема сумње да би била пресрећна.

За који српски клуб је навијала прабака?

– Прабака је, пре било ког српског клуба, навијала за Ђоковића. А после тога за Лацио, због мене.