ОВА ЕВРОПСКА ЗЕМЉА СЕ ТИХО НАОРУЖАВА Цивили све више наоружани, број регистрованих комада само расте

Пољска је 2025. издала рекордан број дозвола за оружје - 50.700, чиме је укупан број регистрованих цивилних ватрених оружја први пут прешао милион, наводи полицијска статистика.

Број важећих дозвола достигао је крајем прошле године 411.769, што је више него двоструко у односу на 192.819 регистрованих 2015. Број оружја у цивилним рукама порастао је на 1.037.778, за више од 107.000 у односу на 2024.

Највише издатих дозвола 2025. односило се на колекционаре — 21.071 одлука. Дозволе за спортско стрељаштво биле су на другом месту са 17.601, а за личну заштиту издато је 7.254 дозволе.

Талас раста власништва почео је 2022, када је издато 37.402 нових дозвола у односу на 19.939 претходне године. Пољске стрељане забележиле су оштар пораст посета у недељама након руске пуне инвазије на Украјину у фебруару те године.

Упркос порасту, Пољска има око 2,5 комада ватреног оружја на 100 становника, што је најнижи однос у ЕУ, према подацима из 2017. године из истраживања Смалл Армс Сурвеy. Финска предњачи у блоку са 32,4 комада оружја на 100 становника, затим Аустрија са 30 и Кипар са 29,1.

Критичари траже реформу система издавања дозвола
Дариуж Лоранти, бивши варшавски полицијски начелник који је радио на случајевима криминалног тероризма и убистава, рекао је да тренутни систем концентрише превише овлашћења у једној агенцији.

"Тренутни систем издавања оружја крши свето начело поделе власти", рекао је Лоранти. "Полиција проверава, па доноси одлуку и сама себи доноси прописе по важећем закону".

Предложио је да се формално доношење одлука пребаци са полиције на цивилну управу, па би гувернери издавали дозволе кроз административне процедуре које укључују и полицијске налазе и учешће грађана. Административне одлуке могле би се потом оспоравати на суду.

Лоранти је рекао да поседовање оружја суштински мења понашање, пре свега кроз већу одговорност. Пољски закон строго забрањује ношење или поседовање оружја под дејством алкохола.

"Када неко има оружје, неће пити вотку", рекао је. "Наравно, постоји другачији осећај одговорности"

Такође је затражио ригорознију психијатријску процену, наводећи да особе које показују симптоме депресије треба да буду лишене права на оружје.

Прегледи не би требало да буду површни: психијатри би кандидата требало да процене најмање два пута у различитим ситуацијама, рекао је.

Страх од криминала подстиче подношење захтева

Популарно мишљење да се Пољаци наоружавају због страха од сукоба са Русијом по мишљењу Лорантија не одражава стварност.

"То је велика заблуда. Врло мали број људи има такву заблуду", рекао је. "У ствари, разлог је што се људи плаше пораста криминала у ширем смислу".

Поменуо је грузијске криминалне групе као посебан разлог за забринутост, наводећи да су оне склоније нападима на пољске грађане него на Украјинце.

Пољска 2050, центристичка партија у владајућој коалицији, поднела је у октобру 2025. нацрт закона који захтева обавезне редовне здравствене и психолошке прегледе за све носиоце дозвола за оружје, укључујући ловце.

Према предлогу, особе до 70 година морале би сваке пет године да подносе потврде како би задржале важеће дозволе, док би они преко 70 морали то да чине на сваке две године. Колекционари и историчари-реконструктори чије оружје не представља непосредну опасност били би изузети.

Ловачка заједница се успротивила том предлогу, а слична иницијатива која би погодила само ловце раније је одбијена у парламенту у првом читању.

Јавна расправа о нацрту и даље је отворена, омогућавајући сваком грађанину да поднесе мишљење.

САД имају око 120 комада ватреног оружја на 100 становника, што значи да су пушке и пиштољи у Америци доступнији око седам до осам пута него у ЕУ.

Право на поседовање оружја загарантовано је Другим амандманом Устава САД, што је допринело релативно либералним законима о оружју у многим савезним државама. Прописи ЕУ су генерално рестриктивнији и знатно се разликују међу чланицама.

Стопе убистава ватреним оружјем у САД су знатно више од просека у ЕУ, при чему неке европске земље бележе стопе десетине пута ниже него у САД.

Euronews.rs