НА СРПСКИМ ПУТЕВИМА ПОЧЕЛИ ДА РАДЕ НАЈСАВРЕМЕНИЈИ РАДАРИ Могу да сниме ДЕВЕТ прекршаја, налазе се на 30 локација! Планира се проширење списка

Како наводи, ови уређаји нису обичне камере на које смо до сада навикли, већ представљају нову генерацију дигиталног надзора који ради 24 сата дневно, 365 дана, без обзира на временске услове, и што је најважније, без директног присуства полицијске патроле на терену.

Оно што ове радаре чини посебно функционалним системима јесте њихова способност да истовремено детектују 9 различитих прекршаја, и то:

• тренутна брзине
• просечна брзину између две тачке
• невезивање сигурносног појаса
• коришћење мобилног телефона током вожње
• непрописног претицања
• пролазак на црвено светло
• нерегистрована возила
• коришћење светала
• вожња жутом траком

Ове информације за "Блиц" је потврдио и МУП, додајући да нови радари имају могућност и да детектују и истек регистрационе налепнице возила.

Како додаје Мирко Коковић за "Блиц", план и динамика постављања, као и распоред радара је у надлежности Управе саобраћајне полиције.

- Тренутно су ови системи активни на око 30 локација широм Србије, укључујући кључне путне правце у околини Београда, Панчева, Ужица и Шапца. Циљ није пуко кажњавање, већ постављање ових уређаја на тзв. "црне тачке", места где се најчешће догађају несреће са трагичним исходом, како би се возачи приморали да смање гас тамо где је то најкритичније - истиче Коковић из Агенције за безбедност саобраћај.

Такође, према његовим речима, важна информација за возаче је та што су ови системи потпуно аутоматизовани. Шта то значи?

- Подаци о прекршају се у реалном времену шаљу у центар МУП-а, а казна стиже директно на кућну адресу власника возила и или путем еУправе се доставља казна - објашњава Коковић.

Додаје да је тренутно познато око 30 локација (попут деоница Ужице–Бела Земља или путева око Панчева) и да је најављено проширење на укупно 99 локација.

- Порука свим учесницима у саобраћају је јасна: не прилагођавајте вожњу само тамо где знате да је постављен радар, већ свуда. Технологија је ту да надокнади људски фактор, али наша лична одговорност остаје једини прави гарант безбедности. Возите савесно, не због радара, већ због живота - истиче Коковић за "Блиц".

Такође, како додаје, у наредном периоду верује да ће стационарни радари бити постављени и у зонама школа и осталим јавним саобраћајним површинама где су угрожени учесници у саобраћају и на тај начин значајно смањити утицај брзине на настанак саобраћајних незгода на нашим путевима.
 

Како Коковић истиче, веома је битно правити разлику између непрописне и неприлагођене брзине.

- Брзину морамо увек прилагодити условима саобраћаја и стању пута, односно брзина кретања возила мора бити таква да увек можемо благовремено да реагујемо и зауставимо возило испред препреке. Са повећањем брзине расте и дужина зауставног пута возила - објашњава и додаје:

- Истраживања показују да смањење брзине за само 1км/х смањује број погинулих до 5, а тешко телесно повређених за 3 одсто. Једна од највећих заблуда јесте да ''моје возило кочи у месту''.

- Само током месеца јануара 2026. године, ''брзина'' је била фактор због којег је настрадало око 33,2 одсто лица, односно свако треће лице настрада због ''брзине". Брзина утиче и на настанак и на последице саобраћајних незгода - наводи Коковић.

Да је појачана контрола брзина од стране МУП-а, Управе саобраћајне полиције, применом поменутих радара изузетно делотворна и да даје резултате, показује и статистика. Само у месецу јануару је смањен број погинулих у саобраћају за 21 лице, уместо прошлогодишњих 37, ове године је погинуло 16 лица. Такође број повређених лица је смањен за 20 одсто.