ДНЕВНИК ОТКРИВА: НИЧЕ И ШЕСТИ МОСТ ИЗМЕЂУ СРЕМА И МАЧВЕ! Спајање ће бити на овом месту, а ово су СВИ ДЕТАЉИ

Према плану, он би требало да споји леву савску обалу код Лаћарка и десну код Засавице 2, у близини бродоградилишта „Вахали“, на месту где је река најужа. Тада би Сремска Митровица поново имала три активна моста, као и у време Сирмијума, како нам је указано током разговора у Месној заједници.

За сада су поменута два округа на територији Града Сремске Митровице повезана једним колским мостом илити теретним, како га мештани околних места зову, као и чувеним пешачким који носи назив Св. Иринеј, по једном од сирмијумских светих мученика.

До 2017. године мост „Св. Иринеј” важио је за најдужи пешачки висећи мост у Европи, док га нису прешишали немачки мост „Титан-РТ” дугачак 483 м (пуштен у функцију у мају), и најзад „Чарлс Куонен” у Швајцарској, који је дугачак 494 м и отворен крајем јула исте године

Међутим, премошћавање Саве у овом делу наше државе одвајкада је била активна тема, будући да је, нарочито током протеклих стотинак година, деловало да је највећи изазов био спојити два округа. Тако су од 1914. па све до 1977. године преко Саве, у краћим и дужим периодима, функционисала четири понтонска моста, а било је и момената када су Сремска и Мачванска Митровица бивале спојене искључиво чамцима и скелама.

Према плану, мост би  требало да споји леву савску обалу код Лаћарка и десну код Засавице 2 у близини бродоградилишта „Вахали“, на месту где је река најужа. Тада би Сремска Митровица поново имала три активна моста, као и у време Сирмијума

Прво решавање овог проблема било је подизање првог сталног моста, који је пуштен у саобраћај 19. новембра 1977. године, али је већ тада замерка била та што је удаљен од центара обеју Митровица, па житељи овог краја морају да иду около и више од десет километара. Данас је он у поприлично дотрајалом стању, а како и не би био када преко њега, на основу неких процена, дневно пређе неколико десетина хиљада возила.

Следећи значајан тренутак у премошћавању Саве, а који дотиче највише становнике Сремске и Мачванске Митровице, јесте изградња пешачког моста Св. Иринеј, који је свечано отворен на Видовдан, 28. јуна 1994. године. Овај грађевински подухват дугачак 262,5 метара, који је један од значајнијих дела инжењера и пројектанта Николе Хајдина (према чијим нацртима су направљени и Железнички мост преко Саве у Београду, 1979, као и Мост слободе у Новом Саду, 1981), до 2017. године важио је за најдужи пешачки висећи мост у Европи, док га нису прешишали немачки мост „Титан-РТ”, дугачак 483 м (пуштен у функцију у мају), и најзад „Чарлс Куонен” у Швајцарској, који је дугачак 494 м и отворен крајем јула исте године. Од тада мост Св. Иринеја носи титулу најдужег таквог моста у Србији и на Балкану.

Први стални мост пуштен је у саобраћај 19. новембра 1977. године, али је већ тада замерка била та што је удаљен од центара обеју Митровица, па житељи овог краја морају да иду около и више од десет километара

Међутим, становницима северног дела Мачве ови мостови нису довољни, због чега постоје индикације да ће се градити још један, који ће повезати Сремску Митровицу са западним делом Мачве. Осим боље и лакше саобраћајне повезаности неопходне за свакодневно функционисање грађана, нови мост би допринео већој безбедности житеља до којих се сада теже и спорије стиже у хитним ситуацијама и недаћама.

Леа Радловачки

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.