У СВЕТУ ЛИЧНИХ ИНТЕРЕСА, ЈОВАНА (24) ИЗАБРАЛА НЕСЕБИЧНОСТ Да волонтира, почела са 15, а сада обликује рад Удружења грађана
Као петнаестогодишња девојчица, 2016. године, Јована Митровић први пут је учествовала у акцији „Свим срцем за осмех детета“, коју више од деценије реализује Удружење грађана „Нови Сад”.
А тај сусрет обележио ју је за цео живот. Те године угостила је Надицу из Штрпца, из Готовуше на Косову и Метохији, а узвратна посета нашој јужној Покрајини била је за њу више од путовања.
– Када сам први пут угостила вршњакињу са Косова и Метохије, и даље сам била дете и то је била лекција из блискости, разумевања и заједништва. Та акција оставила је на мене огроман утисак. Одмах сам знала да желим ту да останем и учествујем и у другим активностима удружења – присећа се Јована Митровић.
Раније није имала искуства са волонтирањем, но тај први корак био је довољан да отвори један нови свет, у којем се време поклања, осмех дели, а руке пружају онда када је најпотребније. Постала је први волонтер који се прикључио акцијама са основцима, а данас, са 24 године, са осмехом каже да је „најстарији“ волонтер по стажу у Удружењу. Говори тихо али сигурно, као неко ко је одрастао учећи да срце може бити најјача покретачка снага.
– Кроз бројне активности научила сам да будем тимски играч, ослушкујем туђе проблеме, те и да реагујем саосећајно. Празници су за мене добили веће значење од породичног окупљања. Доживљавам их као прилику да помогнем деци и људима који имају мање, и кроз то давање сам схватила колико и мали гест може некоме да значи – истиче ова млада волонтерка.
Њено одрастање није текло само кроз школске клупе и студентске амфитеатре, већ и кроз хуманитарне акције, организације догађаја и сусрете са људима којима је помоћ значила више него што је могла да замисли. Током година, осим угошћавања деце са КиМ, учествовала је у готово свим акцијама удружења – од турнира „Између две ватре“ и „Школски прибор за свако дете“, до „Биоскопа на отвореном“, „Сађења дрвећа” и помоћи Свратишту за децу и младе.
Пријатељства за цео живот
Пријатељства која је стекла, каже, трајаће цео живот. Можда управо у томе лежи највећа вредност њеног волонтирања, у људима који су постали породица, и успоменама на празничне акције, дечји смех и заједничке фотографије. Јована Митровић није само студенткиња са десет година волонтерског искуства. Она је пример како једна акција може променити живот, а једно гостопримство може постати мисија, и како се одрастање може мерити количином доброте коју смо спремни да поделимо. У свету који често заборавља да застане, она нас подсећа да је понекад довољно мало да би некоме вратили осмех.
А сваки догађај носио је нову причу, нову лекцију и нову прилику да расте.
– Волонтирање за мене представља несебично давање свог времена, енергије и пажње другима. То је начин да покажемо хуманост, солидарност и бригу – каже Јована, за коју, чини се, волонтеризам није само помоћ, већ подршка, присуство и заједничко грађење бољег друштва.
Како су године пролазиле, расле су и њене одговорности. Од девојчице која је са захвалношћу прихватала сваки задатак, постала је једна од оних који данас обликују рад Удружења. Заједно са другарицом води Инстаграм профил, бележи акције фотографијама и снимцима, учествује у организацији догађаја и осмишљава нове теме са другим волонтерима. Ипак, оно што се није променило јесте њена унутрашња мотивација.
На питање да ли се икада покајала или разочарала, Јована Митровић одговара кратко и одлучно „Не. Никада.“ У времену у којем се посвећеност често мери личном користи, постоје избори који се не преиспитују, јер су направљени срцем.
И. Бакмаз
