(ФОТО) МАГИСТРАТ ЈЕ СРЦЕ ИСТОРИЈЕ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Здање у којем су одржавани сабори, проглашена Војводина и писане странице националне прошлости

Сва су настала током једног столећа, а прва међу њима никла је велелепна зграда Магистрата – варошка кућа, која је и данас седиште локалне власти. 

Сазидана је између 1806. и 1811. године, делом на месту старе зграде која је страдала у пожару 1799. План за садашњу зграду дело је инжењерског поручника барона Васкеза из 1791. године, који је преправио капетан Пољани 1805. године и на основу њега следеће године је почела градња. Судећи према плану који се чува у карловачком музеју, садашњи изглед не одступа много од првобитног. 

Још у време изградње, 1807. године у Магистрату је чувени фармацеут из Петроварадина Франц Шамс отворио апотеку. Била је то прва апотека у Карловцима, а Шамсова филијална или у данашњем смислу речи пословница оне коју је имао у Петроварадину под називом „Код златног ор-ла”. Он је од Магистрата добио два локала у „новој варошкој кући” и био ослобођен закупа три године. 

У Магистрату постоји велика сала, саборна дворана или саборница у којој су се у прошлости одржавали народно-црквени сабори, беседе, позоришне представе. У саборници су се сабори одржавали од тренутка када је зграда завршена, па до 1892. године. 

О томе како је изгледала у провој половини 19. века сведочи литографија са сабора из 1837. године. Оригинал литографије није сачуван, а њена репродукција је први пут штампана између два светска рата.

Од, у српској историји познатијих сабора који су одржани у сали карловачког Магистрата, помињу се два – Благовештенски сабор (1861) и сабор познат под називом Мајска скупштина (1848).

Док за први нема никакаве дилеме да се одвијао унутар Магистрата, око Мајске скупштине постоји подељено мишљење међу историчарима да ли је одржана на том месту. Они који су заговорници тезе да није одржана у варошкој кући као аргумент наводе да нигде нису наишли на податак који то потврђује, и позивају се на сведочанства одређених учесника објављених у њиховим аутобиографијама, по којима је сабор био у дворишту тадашњег митрополијског двора. 

Било како било, када се данас говори о Магистрату, неизоставно се помиње Мајска скупштина и да је са балкона тог здања проглашена Српска Војводина. 

Током Другог светског рата, у згради је био затвор у ком су мучени родољуби из Карловаца и околине. У њој је кратко време од оснивања функционисао и карловачки музеј. 

Данас је Магистарт седиште поред Општинске управе и Конзулата Црне Горе. Саборна дворана је место у ком се одржавају седнице локланог парламента, културни програми, као и венчања. 

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.