”ЗАШТИТНЕ МЕРЕ” ЗА БУДУЋЕ ЧЛАНИЦЕ
МАРТА КОС ОБЕЛОДАНИЛА НОВИ УСЛОВ ЗА ПРИСТУПАЊЕ: Потребна је политика осигурања од тројанских коња у Европској унији
ПОДГОРИЦА: Европска комесарка за проширење Марта Кос истакла је да су преговори Брисела и Црне Горе о чланству те земље у ЕУ ушли у последњу годину и да је та мала балканска земља прва у реду за улазак у блок.
“Време је да се почне са разговорима о уговору о приступању Црне Горе”, рекла је Кос за Политико и додала да је "Комисија тренутно у завршној фази припреме нацрта уговора”.
Према њеним речима, следећи корак је утврђивање “које су заштитне мере потребне да се осигура да будуће чланице наставе да поштују своје обавезе након приступања”.
Марта Кос је истакла да кандидати могу да буду примљени у ЕУ брже него раније, али да се такође могу суочити са ограничењима у чланству.
“То је важна лекција научена из претходних проширења”, рекла је европска комесарка.
Иако Кос није рекла шта је разлог за бригу, јасно је да се то односи на Мађарску која је ушла у ЕУ 2004. године.
“Потребна нам је политика осигурања од тројанских коња у ЕУ, земаља које раде против наших заједничких циљева”, рекла је она.
Политико пише да су међу ограничењима које предлаже Комисија “иновативне” мере за заштиту буџета Уније, кључних политика и структуре одлучивања, укључујући посвећеност лојалној сарадњи.
Француски министар за европске послове Бењамин Хадад рекао је да распоред проширења ЕУ не би требало да диктирају стране силе попут Русије или САД, као и да Украјина, Молдавија и Западни Балкан не би требало да буду остављени “у сивој зони”.
Хадад је то рекао за Политико јуче, уочи планираног састанка Савета општих послова у Никозији који је отказан због бојазни око безбедности, с обзиром на рат на Блиском истоку.
“Ниједна сила ван ЕУ не би требало да одлучује о проширењу уместо њених чланица”, рекао је француски министар.
Хададови коментари стижу у тренутку када Европска комисија и неке чланице улажу напоре да уведу Украјину у блок већ следеће године, уз помоћ иновативног приступа познатог као “обрнуто проширење”, које би новим чланицама дало ограничене привилегије чланства.
Притисак из Брисела делимично је мотивисан чињеницом да је чланство у ЕУ адут у текућим мировним преговорима Украјине и Русије, које предводе САД.
Украјински председник Володимир Зеленски тежи томе да његова земља постане чланица ЕУ 2027. године.
“Ни САД ни Русија не би требало да имају никакав утицај на политику проширења ЕУ”, истакао је Хадад.
Париз се залаже за прикључење Украјине ЕУ и француски министар инсистира да Кијев, Молдавија и Западни Балкан не треба да буду остављени “у сивој зони, рањиви на страни утицај и агресију”.
Француска, међутим, није склона предлозима за промјену начина на који Унија прима нове чланице.
“То проширење мора остати захтевно и засновано на заслугама како би се обезбедио његов успех и кредибилитет”, истакао је Хадад.