ПОРЕСКА ПОСЛАЛА ПОГРЕШНА РЕШЕЊА, ПА СЕ ОГЛАСИЛА: "Уплаћени износ биће враћен"
Из Поресне управе у Хрватској објавили да ће без одлагања исправити сва погрешна решења о порезу на некретнине и упућују грађане који су добили решења, а сматрају да су погрешна, да им се обрате.
У Пореској управи, поручују, грађани се у том случају могу обратити путем система "ePorezna", путем е поште (мејлом) на надлежну испоставу Пореске управе, слањем путем поште надлежној испостави Пореске управе или оличним доласком у надлежну канцеларију Пореске управе.
Како додају, грађани морају да им доставе следеће податке: ОИБ, име и презиме, класу решења, разлог због којег грађанин сматра да није у обвези плаћања пореза на некретнине и контакт (телефон/имејл),пренео је портал 24.sata.hr.
"Грађанима који су евентуално већ подмирили порез, а утврди се да нису били обвезници пореза на некретнине, уплаћени износ биће враћен. Још једном се извињавамо за изазване неугосноти и молимо за разумевање и стрпљење док се сви појединачни случајеви не провере и реше", поручују из Пореске управе.
Медији су објавили да су неки грађани примили решења о разрезу пореза на некретнине за 2025. годину за некретнине у којима имају пријављено пребивалиште и у њима стварно станују.
Дан раније на то су реаговали из Пореске управе, објавивши да постоје поједини случајеви у којима је дошло до неусклађености података између службених евиденција које се користе у поступку утврђивања обвезе пореза на некретнине.
У тим случајевима, навели су, може се догодити да су решења о разрезу пореза на некретнине достављена и за некретнине које, складно важећим прописима, не подлежу плаћању пореза на некретнине.
Подсетили су да је због очекиване ситуације појединачних грешака при великим новим обрадама података Пореска управа 23. фебруара објавила вест с информацијама везано за издавање решења о порезу на некретнине, у којој је и упут обвезницима да се обрате надлежној канцеларији Пореске управе у случају да приме решење за које сматрају да је утемељено на погрешним подацима, а ради провере података и евентуалног покретања жалбеног поступка.
Тачан број Срба који поседују некретнине у Хрватској није званично утврђен због нерешених имовинских питања из прошлости, али се процењује да су Срби пре рата поседовали око 18 милиона квадратних метара грађевинског простора и 600.000 хектара земљишта.