ВЕЧЕ УЗ МУЗИКУ И ОБИЧАЈЕ ИЗ „СТАРОГ КРАЈА“ Црногорци у Сомбору прославили традицију уз фолклор, гусле и ПРОСИДБУ МЛАДЕ
СОМБОР: Као средина коју је од самог настанка урбанитета унапређивала разноликост својих становника, Сомбор као мултинационална и мултиконфесионална варош и у модерна времена држи до неговања традиција и културе свих својих житеља, припадника 21 нације, које су донели из „старог краја“, ма где год он био.
Тако су и протекле седмице сомборски али и Црногорци из ближе околине било да се изјашњавају национално као такви или се диче својим српством, одржали традиционално „Црногорско вече“ у овдашњем хотелу и то уз госте из постојбине, особља амбасаде Црне Горе у Београду предвођеног амбасадором Небојшом Ђоковићем.
Изузетно посећено вече у такозваној Кристалној сали хотела „Национ“ увеличали су чланови Културно уметничког друштва „Петар Петровић Његош“ из Ловћенца, који су у предивним, питорескним народним ношњама поред фолклорних игара, родољубиве поезије и музике традиционалних гусала, гостима инсценирали и прастари црногорски обичај просидбе младе.
- Ово је дванаести пут да организујемо „Црногорско вече“ за чланове нашег уружења и чланове њихових породица, али и за бројне госте, па се сваке године имамо све веће интересовање што нас ставља у дилему како да обезбедимо довољно места за све заинтересоване – каже Милорад Чавић, угледни сомборски угоститељ који је и један од оснивача Удружења Црногораца у Сомбору. – Удружење смо основали пре 14 година, али су овакви традиционални сусрети имали паузу од две године због пандемије коронавируса, мада се у неком ужем саставу, без гостију са стране, састајемо сваког пролећа и јесени.
Чавић истиче улогу, нажалост преминулог, председника Удружења од оснивања професора Драшка Миљића, којег је од прошле године на том месту наследио др Раденко Станић.
Иако су Црногорци у ове крајеве, пре свега у Сивац, Кулу и Врбас, већином дошли након Другог светског рата, услед економских прилика су насељавали и Сомбор, па се процењује да оних са таквим пореклом на подручју Сомбора има око 3.000. Сам Чавић припада породици која је свој нови дом нашла у Војводини тек крајем седамдесетих година прошлог века, па је и он рођен у Сивцу, а како каже, не заборављајући порекло одавно је Сомборац, што подразумева складност у односима са свим познаницима у, заиста релативно, новој средини.
Велимира Петричевића, рођеног Подгоричанина и дипломираног електроинжењера је у Сомбор довела љубав, односно складан брак са Сомборком Чарном, коју је упознао током студија у Новом Саду. Њега је лако препознати као Црногорца, пошто га „одаје“ завичајни акцент који му, како каже, никада није представљао проблем у комуникацији са овдашњим људима.
- За све ове године, а хвала Богу стекли смо и двоје ђеце, тинејџерку Јану и млађег Рељу, у Сомбору нијесам доживјео ни најмању непријатност због тога што нијесам човек из ових крајева или што и данас говорим српском ијекавицом као у Подгорицу, што довољно говори о својеврсној ширини духа ове средине која прихвата и поштује све различитости али и оправданости наше одлуке да ође свијемо породично гњездо – каже Сомборцима омиљени Вељо. - Једину примједбу имам кад послом путујем од Сомбора ка Суботици. Брате мили, само двије кривине имам, па ми досадан пут – окреће на шалу Петричевић.
М. Миљеновић
Фото: Град Сомбор