МЛАДИ ЕВРОПЉАНИ У ВЕЛИКОЈ КРИЗИ, НАЈГОРЕ У НАЈРАЗВИЈЕНИЈИМ ЗЕМЉАМА! Генерацији Z свакодневни живот несавладива препрека
Млади се суочавају са све већим проблемима менталног здравља и свакодневног живота, узрокованим слабим породичним везама, ниском духовношћу, раном употребом паметних телефона и високим уносом ултра-прерађене хране.
Млади широм света имају потешкоћа да се носе са животним изазовима и да функционишу ефикасно у свакодневном животу, показује ново истраживање. Млади у Европи остварују лошије резултате у поређењу са младима на другим континентима, а неколико европских земаља рангирано је међу најнижима на свету.
Истраживање организације Сапиен Лабс, америчке непрофитне организације која се бави разумевањем глобалног менталног здравља, мерило је Квоцијент менталног здравља (МХQ) путем онлајн анкета спроведених у Азији, Африци, Европи и Америци. Ово процењује "ментално здравље" појединца – дефинисано као емоционалне, социјалне, когнитивне и физичке способности које су кључне за успешан живот, рад и односе.
"Криза менталног здравља делује као прогресивни пад из генерације у генерацију и далеко превазилази растуће стопе депресије и анксиозности код младих одраслих", рекла је Тара Тијагарајан, главна ауторка извештаја и оснивачица и главна научница Сапиен Лабса, преноси Jуроњуз хелт.
Испитаници су оцењивали кључне способности за свакодневне изазове поред главних менталних поремећаја, пријављујући потешкоће у контроли емоција, вођењу односа са другима и способности фокусирања.
"Млади одрасли до 35 година, који су већ пре пандемије коронавируса имали потешкоћа у поређењу са својим родитељима и бакама и декама, доживели су оштар пад током пандемије из којег се никада нису опоравили", написала је она у истраживању.
Од када је тим почео да мери тај квоцијент менталног здравља 2019. године, одрасли старији од 55 година одржавали су просечан резултат око 100, што се сматра нормалним за популацију, према ауторима.
Супротно томе, свака млађа генерација бележи ниже резултате. Они између 18 и 34 године имају просечан квоцијент менталног здравља од 36, а 41 одсто је пријавило значајне изазове у менталном здрављу.
Како стоје европске земље?
Студија је показала да млади у субсахарској Африци - која има најнижи приход по глави становника на свету - бележе знатно боље резултате него млади у САД-у, Канади, Европи, Индији, Јапану и Аустралији, који су сви били при дну листе. Италија је највише рангирана европска земља, на 20. месту од 84 земље уклјучене у студију.
Финска је 40, Португал и Шпанија 46, Белгија 52, а Француска 58. Најгоре рангиране европске земље су: Ирска 70, Немачка 71. и Уједињено Краљевство 81.
"Изненађујући аспект овог пада код млађих генерација је што је најизраженији у богатијим и развијенијим земљама, где повећана улагања у ментално здравље нису променила ситуацију", написала је она.
Додала је и да је за решавање проблема кључно бавити се узроцима, а не само лечити симптоме.
Шта изазива проблеме менталног здравља?
Студија је идентификовала четири кључна фактора која утичу на ментално здравље младих: породичне везе, духовност, употребу паметних телефона и конзумацију ултра-прерађене хране.
Лоши породични односи чине да су млади одрасли скоро четири пута склонији да се нађу у распону "угрожених или у проблему" у поређењу са онима који су блиски са многим члановима породице.
Учесници са снажним осећајем духовности и повезаношћу са вишом силом постигли су боље резултате од оних који себе не сматрају духовним. Земље у којима се млади мање осећају духовно биле су Немачка, Уједињено Краљевство и Шпанија.
Поред тога, ранији приступ првом паметном телефону поклапа се са лошијим резултатима менталног здравља касније у животу, показала је студија.
Просечна старост када је Генерација З (18-24) добила први паметни телефон била је 14 година, са просеком по земљама од девет у Финској до 18 у Танзанији и Уганди. У Европи, то је било између 12 и 13 година. Конзумација ултра-прерађене хране повећала се у последњих 15 година, наводи студија, и повезана је са 15 до 30 процената оптерећења менталним здрављем.
Аутори су истакли да, упркос повећаним улагањима у истраживања и негу менталног здравља широм света, резултати нису побољшани.
"Ови обрасци јасно указују на потребу за структурним променама - фокусираним не само на лечење, већ и на факторе околине који обликују младе умове од самог почетка", написали су.
