ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ЖЕНА ПРИЧАМО О НЕПРАВДИ: Жене свих доба и социјалног статуса ударају главом у стаклени плафон

Како је речено, без обзира на доб, искуство, образовање или социјални статус, нема жене која се није нашла у некој од обесправљених категорија, ударајући у такозвани „стаклени плафон“, до којег иде њен покушај изједначавања с мушкарцем у статусу, приходима, значају и положају.

Догађај су организовали Тим Уједињених нација у Србији и Европска кућа, а у уводном делу обратили су се амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат, стална координаторка УН у Србији Матилде Морт, министарка без портфеља задужена за родну равноправност Татјана Мацура и повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић.

Отварајући догађај, амбасадор Фон Бекерат истакао је да му је ова тема посебно важна јер је, као отац девојчице, нарочито осетљив на питања положаја жена у друштву. Стална координаторка Матилда Морт истакла је важност сарадње с организацијама цивилног друштва и активистима, уз поруку да имамо још много посла.

-Када говоримо о правима жена, ми заправо говоримо о квалитету нашег друштва и колективној будућности – рекла је министарка Мацура. – Кабинет врло интензивно подржава политике родне равноправности у Србији. Некада речи могу да направе лепу слику о свима нама, али онолико колико инвестирамо у одређене политике за које се боримо, говоре о томе колико нам је до таквих политика и стало. Кабинет који ја водим половину својих средстава усмерава на политике које се односе на подршку родној равноправности. Прошле године смо сарађивали са 22 јединице локалне самоуправе, са преко стотину организација цивилног друштва, и тако ћемо наставити и у овој години.

Повереник за заштиту равноправности истакао је да се резултати напора ка успостављању родне равноправности виде у породици, на послу, у свакодневном животу, и да их само тако треба и вредновати.

-Оно што нам даје посебну наду јесте синергија институција коју видимо данас: од представника Владе, међународне заједнице, организација цивилног друштва па и независних институција, попут повереника – сви они који данас захтевају да Закон о родној равноправности дође тамо где му је место – поручио је.

Треба рећи и да је Канцеларија повереника предложила промену члана 82 Закона о социјалној заштити, по којем особа нема право на новчану социјалну помоћ у периоду у ком би могла да се издржава од те имовине да је није уступила.

На овом сусрету представљен је „Профил родне равноправности Републике Србије 2025“, који је представила шефица канцеларије UN Women у Србији Милана Рикановић, након чега је одржана панел-дискусија о искуствима која покрећу друштвене промене.

О положају жена на селу и разбијању традиције одрицања од наследства говорила је Јелена Ружић, извршна директорка организације Женско оснаживање колубарског округа, о напорима које Ромски женски центар Бибија чини на оснаживању обесправљених Ромкиња и смањивању малолетничких бракова причала је Славица Васић, док је о неповољном положају жена у ИКТ сектору, који је неповољнији што је функција већа, причала Зоја Кукић Ђорђевић, оснивачица Мреже жена у ИКТ-у у Србији. О вршњачком насиљу, посебно оном код девојчица, причао је Лука Перић, вршњачки едукатор.

И. Р.

Фото: И. Р.