ОВО СУ СТВАРИ ИЗ КУХИЊЕ КОЈЕ ДАНАС ТЕШКО МОГУ ДА СЕ ВИДЕ Користиле су их наше мајке и баке
Понекад најдубље успомене не живе у старим фотографијама, већ у кухињи. У звуку који долази са шпорета, у мирису кафе који се шири кућом пре него што сви устану, у неком старом предмету који је годинама стајао на истом месту.
Многе мајке и баке имале су у кухињи ствари које данас више готово да не постоје. Не зато што технологија није напредовала, већ зато што су их заменили модерни апарати, бржи и практичнији.
Ипак, када помислимо на те предмете, схватамо да нам не недостају само они. Недостаје и жена која их је користила, њене навике, тишина док кува и све оно што никада нисмо стигли да питамо.
Психолози кажу да носталгија није само сентименталност – она нам помаже да сачувамо осећај идентитета и смисла живота.
1. Лименка за маст која је стајала поред шпорета
У многим кухињама некада је стајала мала метална посуда са ситом на врху у коју се сипала маст од сланине или меса. На први поглед, деловало је као обична штедња. Али иза те навике често је стајало искуство генерација које су знале колико је храна драгоцена.
Мајке су ту маст користиле уместо уља и она је јелу давала богатији укус. Од онога што би други бацили, настајао је нови оброк. То није била само практичност. Била је то филозофија живота: од онога што имамо треба направити најбоље могуће.
2. Сито за брашно са ручком
Старо метално сито за брашно имало је ручку која се стално притискала док брашно пада у чинију попут снега. Звук тог лаганог шкрипања био је познат у многим домовима. Пратио је припрему колача, пита и празничних торти.
Данас многи пекари тврде да просејавање брашна није више потребно. Али у тој радњи постојало је нешто много важније од саме текстуре брашна. То је био мали ритуал који је успоравао време и давао осећај да се нешто прави са пажњом. Истина је да се ова справа још понегде може пронаћи у продаји.
3. Машина за млевење меса која се причвршћивала за сто
Тешка машина од ливеног гвожђа стезала се за ивицу стола, а ручица се окретала полако и стрпљиво. У њу су улазили комади меса, али су кроз њу пролазили и ораси за колаче, паприке за ајвар или стари хлеб за презле.
У кухињи наших мајки скоро ништа није имало само једну намену. Сваки предмет имао је више живота. Данас блендери и процесори хране раде све брже. Ипак, у тој споријој, ручној припреми хране постојала је посебна врста задовољства.
4. Стари експрес лонац који је шиштао на шпорету
Пре модерних апарата, многе кухиње имале су велики алуминијумски експрес лонац са вентилом који је поскакивао и шиштао. За децу је то био помало застрашујући звук. Али жена која га користи никада није деловала забринуто.
У њему су тврди комади меса постајали мекани, а суви пасуљ претварао се у савршен ручак за кратко време. Тек касније многи схвате колико је искуства и сигурности било потребно да би се такав лонац користио свакодневно.
5. Стара емајлирана посуда за кафу
У многим кућама кафа се некада кувала у емајлираној посуди (перколатору) са стакленим прозорчићем на врху кроз који се видело како напитак полако кључа. Звук тог лаганог крчкања и мириса који се ширио по кући сви су знали да је то почетак дана.
Мирис кафе ширио се кућом док су остали још спавали. За многе мајке то је био једини тренутак тишине пре него што почну обавезе. Данас постоје апарати који кафу припремају једним притиском на дугме, али ретко који ствара исти осећај јутра.
6. Метална преса за колаче
Преса за колаче са металним дисковима правила је различите облике: цветове, венчиће, звезде и стављала се директно на ватру. Током празника из ње су излазили редови ситних колача који су завршавали на тањирима за госте или у кутијама за комшије. Такви предмети често су се преносили са генерације на генерацију. Иза њих су стајале породичне приче које данас ретко ко зна.
7. Ручни миксер са ручком
Пре електричних миксера постојао је ручни модел са ручком која се окретала руком. Док су се мутила јаја или шлаг, деца су често добијала прилику да помогну. Посао није био лак, али је био део заједничког времена у кухињи. Данас је све брже и једноставније. Ипак, тај мали напор некада је био део процеса који је учио стрпљењу.
8. Кецеља са великим џеповима
Кецеље наших мајки нису биле само украс. Биле су направљене од чврстог материјала, са дубоким џеповима у којима се могло наћи свашта: штипљке за веш, марамице, па чак и понека бомбона за дете. Свака је носила трагове свакодневног живота: мрљу од воћа, траг од брашна или мали ожиљак од врелог плеха.
Те кецеље биле су нека врста оклопа у којем су жене улазиле у своју свакодневну улогу – да брину о свима.
Оно што данас видимо јасније него тада
Ови предмети нису посебни зато што су ретки или стари. Посебни су зато што су били део живота жена које су кроз кухињу показивале бригу, стрпљење и љубав према породици. Тек када ти предмети нестану, почињемо да схватамо колико тога о тим женама никада нисмо питали.
Можда зато данас многи помисле исто: не недостају само ствари из њихове кухиње. Недостаје и прилика да још једном седнемо за сто и сазнамо ко су биле, пре него што су постале – наше баке и мајке.
