СЕДМИЦЕ НА ЛОТОУ У СРБИЈИ НИЈЕ БИЛО ОД АВГУСТА, А ЦИФРА СЕ УВЕЋАВА Професор статистике даје савете за шансе да се "убоде" џекпот!

Чињеница да од августа прошле године није извучена "седмица на Лоту" заголицала је интересовање јавности ових дана. Ипак, дуг временски период од извлачења претходне седмице није разлог за ковање теорија завере око ове игре на срећу.

Да је у питању "чиста математика", рекао је Драган Вукмировић, професор Факултета организационих наука ФОН.

Професор, који се деценијама бави статистиком, помогао нам је да разумемо феномен игре на срећу, да га осветлимо из угла вероватноће, те грађанима стручно појаснио које су им "шансе" да убоду лутрију.

- Вероватноћа добитка "седмице" у систему 7/39 је фиксна и износи тачно 1 према 15.380.937. То што добитак није извучен месецима није статистичка аномалија, већ директна последица броја уплаћених комбинација - каже професор Вукмировић.

Према његовим речима, у статистици се то посматра кроз биномну расподелу. Ако је број уплаћених листића мали у односу на укупан број могућих комбинација (преко 15 милиона), сасвим је природно да прођу недеље, па и месеци без поготка, појашњава професор.

- "Лото" нема "памћење" - свако извлачење је независан догађај. Вероватноћа да се седмица не извуче у једном колу изузетно је висока (99,9999935%), а када се ти независни догађаји нанижу, добијамо периоде без главног добитка који су математички потпуно очекивани - објашњава Вукмировић.

Професора смо упитали и да ли је могуће унапред израчунати или предвидети добитну комбинацију, а он кратко одговара - не.

- Лото је игра на срећу заснована на принципу случајности. Свака од 15.380.937 комбинација има апсолутно идентичну шансу да буде извучена у сваком колу. Не постоје "врући" или "хладни" бројеви који повећавају шансу за добитак. Једина стратегија коју статистика признаје није како да победите, већ како да, ако добијете, не делите добитак - указује Вукмировић.

Наиме, професор објашњава да људи често бирају датуме рођења (бројеви до 31), па статистички гледано, бирањем бројева преко 31 не повећавате шансу за извлачење, али смањујете шансу да награду делите са великим бројем људи.

Њега смо питали и да ли се статистички може проценити када би у будућности седмица могла бити извучена, на шта је одговорио: "Можемо израчунати очекивану учесталост на основу просечног броја уплата, али не и тачан датум".

- Што је већи фонд добитка, такозвани "јацкпот", већи је и број уплата, што аутоматски повећава вероватноћу да ће бар један листић "покрити" извучену комбинацију. Ипак, то је и даље игра великих бројева, где закон вероватноће влада на дуги рок, док је на кратак рок све препуштено чистом случају - објашњава Вукмировић.

А с обзиром на то да је стручњак у области статистике, занимало нас је да ли и професор игра "Лото".

- Као професор статистике, свестан сам да је лото заправо "порез на наду" или, како се у шали каже, "порез на непознавање математике". Ипак, понекад уплатим комбинацију, не зато што очекујем добитак на основу калкулација, већ због оног људског фактора - забаве и симболичне шансе коју тај листић пружа. Статистички гледано, шанса је скоро нула, али психолошки она је увек већа од нуле ако имате листић у џепу - каже професор Вукмировић.