(ФОТО) ТАЈАНСТВЕНИ ЧУВАР ИЗНАД ТРГА СЛОБОДЕ Ко је „гвоздени човек“ који већ више од века посматра Нови Сад? ОВО ЈЕ ПРИЧА О ПАЛАТИ У ЦЕНТРУ ГРАДА

Тамо, високо изнад пролазника, већ више од једног века стоји необичан „станар“ - витез у оклопу, познат као гвоздени човек. 

По њему је име добила једна од најупечатљивијих сецесијских зграда у граду - палата „Гвоздени човек“.

Од гробља до репрезентативне зграде

Према подацима из књиге Донке Станчић „Нови Сад од куће до куће“, на месту данашње палате некада се налазило римокатоличко гробље. Касније је ту подигнута угаона спратна кућа у власништву Римокатоличке црквене општине, која је 1846. године уступљена новосадском Магистрату. 

У приземљу су били смештени земљишно-књижни одсек, пасошка служба и архива, док су на спрату радиле различите градске службе.

Та зграда није дуго потрајала. Током разарања Новог Сада 1849. године, у време бомбардовања са Петроварадинске тврђаве, кућа је изгорела и делимично се срушила. После обнове добила је препознатљив изглед са локалима у приземљу и једноставном фасадом, а на њеном углу налазила се фигура витеза, „гвозденог човека“, по коме ће касније и нова палата добити име.

Сецесијска палата са почетка 20. века

Садашња палата подигнута је 1908–1909. године као репрезентативна стамбено-пословна зграда. Инвеститор је била Римокатоличка црквена општина, а приземље је од почетка било намењено локалима, док су на спратовима били пространи станови.

Дуго се мислило да је аутор пројекта градитељ Бела Пекло, али је касније пронађен део оригиналног плана са потписом архитекте Кароља Ковача из Будимпеште, што се данас сматра најпоузданијим доказом његовог ауторства. Овај архитекта је у Новом Саду оставио траг и на монументалној Винкловој палати у Улици краља Александра.

Архитектура која оставља јак утисак

Палата „Гвоздени човек“ један је од лепших примера сецесијске архитектуре у Новом Саду. Њене фасаде разигране су бројним декоративним елементима: еркерима који избијају из фасаде у Његошевој улици, пиластрима са биљним орнаментима, као и низом декоративних конзола и срцоликих украса испод крова.

На засеченом углу зграде налазе се два балкона постављена један изнад другог. Горњи је ослоњен на стубове и полукружну надградњу, што ствара упечатљив архитектонски акценат. Управо изнад те вертикале, у посебној ниши изнад кровног венца, постављена је фигура витеза - гвозденог човека, а иза ње се уздиже висока купола која заокружује целу композицију фасаде.

Скривена лепота у унутрашњости

Улаз у стамбени део зграде налази се у Његошевој улици, кроз велики ајнфорт пролаз са масивним гвозденим вратима украшеним сецесијским орнаментима. Пролаз води до степеништа са оградом од ливеног гвожђа и витражима са геометријским мотивима.

Основа палате има облик ћириличног слова Ш, па зграда покрива велики део угаоне парцеле, док је двориште релативно мало и скривено од погледа.

Чувар који посматра трг

Фигура по којој је палата добила име представља витеза у оклопу са хелебардом, средњовековним оружјем налик копљу. Интересантно је да овај украс није настао са садашњом палатoм - он је пренет са претходне куће која је стајала на овом месту у 19. веку.

Када је почетком 20. века подигнута нова зграда, архитекта је одлучио да сачува стару фигуру и постави је на врх палате, као својеврсни подсетник на претходну историју тог места.

Временом се око овог витеза појавила и мала градска легенда. Туристички водичи понекад кажу да је гвоздени човек чувар новосадског трга, који већ деценијама посматра живот града - од времена запрежних кола и пијаца до данашњих кафића и туриста.

Склад са катедралом

Архитекта је приликом пројектовања зграде водио рачуна и о окружењу. 

Палата се налази у непосредној близини Цркве имена Маријиног, па су на другом спрату постављени прозори са готичким елементима који се стилски надовезују на архитектуру ове неоготичке цркве.

Један од симбола старог центра

Заједно са оближњом зградом некадашње Војвођанске банке, палата „Гвоздени човек“ већ више од једног века представља један од најфотографисанијих мотива центра Новог Сада.

Колико је богата историја ове палате, толико је занимљива и прича из њеног приземља, јер су ту деценијама и генерацијама долазили и пролазили бројни гости. Наиме, у приземљу палате налазила се Дорнштетерова посластичарница, која је 1945. национализована, па променила има у „Москва“. Ипак, историјски догађаји између Југославије и Совјетског Савеза утицали су да се то име не задржи дуго, па 1948. преименована у „Загреб“ али је остала посластичарница. Шездесетих година прошлог века на том месту заживео је млечни ресторан са буреком, гарнираним сендвичима и белом кафом. Догађаји који су уследили деведесетих одредили су и ново име локала, па се наместо „Загреба“, уселила „Атина“. Временом се мењао концепт и садржај, али је кроз палату „Гвоздени човек“ прошло много људи, и генерација који су у том локалу уживали док је изнад њих стражарио неуморни оклопник. 

А ако следећи пут будете пролазили Тргом слободе, вреди подићи поглед. Можда ћете на тренутак срести поглед витеза који већ више од једног века тихо „чува“ град.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.