"Јасан одговор на демогрaфске промене, оне су најзначајнији изазов" ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ ВУЛЕТИЋ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

Како је у разговору за „Дневник” објаснио покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић секретаријат има четири сектора и то за социјалну политику, за борачко-инвалидску заштиту, за демографију и бригу о породици и за равноправност полова и унапређење положаја Рома и сваки од њих, осим посвећеног ангажовања, заступљен је и кроз издвајања из буџета. 

Који су највећи изазови са којима се тренутно суочава систем социјалне заштите у АП Војводини?

- Систем социјалне заштите у АП Војводини суочава се са сложеним изазовима који захтевају промишљен и дугорочан приступ. Најзначајнији изазов представљају демографске промене, пре свега старење становништва и све сложенија структура потреба корисника, што захтева да услуге буду брзо прилагођене и да се непрекидно унапређују. Посебно се наглашава промена у структури породице, па последично и другачије потребе рањивих категорија утицале су на систем социјалне заштите. Старење становништва и миграције радно способног становништва довеле су до потребе за већим капацитетима смештаја, посебно у домовима за старе, док се установе истовремено суочавају са недостајућим кадровима. Ситуација је тежа у мањим срединама, па то доводи до новог проблема - неједнаке заступљености услуга социјалне заштите.

Покрајинска влада је оснивач 27 установа за смештај корисника и три центра за породични смештај и усвојење. У локалним самоуправама постоје центри за социјални рад, као један од основних стубова социјалне заштите. Све већи број локалних самоуправа оснива установе за пружање услуга социјалне заштите. Неопходно је непрекидно јачање кадровских потенцијала и стручних тимова у центрима за социјални рад, како би систем остао стабилан и способан да пружи благовремену иквалитетну подршку. Додатни изазов је усклађивање са савременим законским и дигиталним процесима, уз очување професионалног, одговорног и хуманог приступа у раду са корисницима. Циљ Покрајинске владе и секретарија је да систем учинимо још ефикаснијим, организованијим и спремним да пружиквалитетну иправовремену подршку свим грађанима.

Како оцењујете доступност и рад центара за социјални рад и установа социјалнезаштите у Војводини и који су изазови у тој области?

- Доступност и рад центара за социјални рад и установа социјалне заштите у Војводини генерално је на задовољавајућем нивоу, уз непрекидан напредак у организацији и пружању услуга грађанима. Центри и установе пружају стручну подршку, саветовање и конкретну помоћ, али се у пракси сусрећу са изазовима као што су ограничени кадровски капацитети и велики обим посла. Посебно је видљиво да у мањим срединама и руралним подручјима постоје логистичке и географске препреке, а приступ специјализованим услугама није увек једнак као у већим градовима. Јачање мобилних тимова, развој дигиталних решења и равномернији развојуслуга остају кључни приоритети, како би сваки грађанин имао правовремену, квалитетнуи персонализовану подршку.

А како оцењујете доступност услуга социјалне заштите у мањим срединама и руралним подручјима?

- То и даље представља значајан изазов. Иако се мрежа центара и програма непрекидно развија, често постоје ограничени кадровски капацитети, мања доступност специјализованих услуга и логистичке препреке због географске раздаљине. Као резултат тога, грађани у мањим општинама понекад имају спорији приступ појединим услугама у односу на веће градове. Појачан рад центара за социјални рад, координација са локалним самоуправама, заједно са јачањем мобилних тимова и дигитализацијом процеса, остају кључни приоритети како би услуге биле доступне свима, уз очување квалитета и персонализованог приступа корисницима.

На који начин Покрајина сарађује са локалним самоуправама у спровођењу социјалних мера?

- Покрајина сарађује са локалним самоуправама како би се социјалне мере спроводиле што ефикасније и ближе грађанима. Заједно планирамо и финансирамо програме, размењујемо информације и усаглашавамо активности, тако да услуге буду доступне свима. Покрајина пружа стручну и организациону подршку центрима за социјални рад и локалним установама, а локалне самоуправе стварају услове за њихов рад и непосредан контакт са грађанима. На тај начин се обезбеђује да сви корисници имају једнака права на услуге социјалне заштите.

Покрајинска влада је оснивач установа за смештај корисника и истовремено у њима бораве најрањивије категорије  друштва. У претходној години  у ове установе је уложено 900 милиона динара. Та чињеница не умањује сарадњу са центрима за социјални рад, установама за пружање услуга социјалне заштите у локалним самоуправама, као и удружењима грађана који пружају услуге у социјалној заштити. Подршка и сарадња огледа се у финансијској помоћи кроз финансирање пројекат као и едукацијама, стручном надзору и унапређењу професионалних компетенција запослених.  Издвојио бих најчешће услуге које се реализују у локалним самоуправа финансирањем секретаријата или суфинансирањем са локалним самоуправама, а то су помоћу кући, клубови за старе, дневни боравци за децу и младе са инвалидитетом... Оснивање центара за пружање услуга социјалне заштите при локалним самоуправама би требало да допринесе адекватнијем одговору на потребе становништва и већу доступност услуга.

Које су тренутне мере и да ли постоје планови за проширење финансијске подршке родитељима или увођење нових демографских мера?

- Тренутно се у Покрајини реализује више мера. Право на материснки додатак за незапослене мајке за треће или четвтро дете остварују 653 жене. Право остварује незапослена мајка која је родила треће или четврто дете током 24 месеца, а износ који добија месечно у 2026. години је 30.000 динара. Пратећи статистичке податке, пре више од десет година уочен је све већи број парова који се из бројних медицинских разлога тешко остварују као родитељи, уведена је мера о суфинансирању биомедицински потпомогнуте оплодње. Та мера се временом мењала и прилагођавала. Данас она подразумева могућност суфинансирања биомедицински потпомогнуте оплодње, замрзавањем ембриона, као и криоембриотрансфер. За ову меру годишње се издваја десет милиона динара. Мера која има изузетно велик одјек међу младим, а која оснажује породице је додела бесповратних средстава породицама у којима се роди треће или четврто дете за решавање стамбеног питања или за унапређење услова становања на територији АП Војводине. Мера се реализује путем јавног конкурса.  Од почетка њеног увођења 1.452 породице су купиле или адаптирале стамбени простор од 2018. до 2025. године. У овој години за ту намену планирано је 250 милона динара. Суштина ове мере је, поред подршке породицама,  ревитализација руралних средина. Мера која је најновија подстиче локалне самоуправе да брже и квалитетније одговоре на потребе локалног становништва, а њоме се финансира израда локалних акционих планова у области популационе политике.

Који су највећи изазови када је реч о родној равноправности?

- У АП Војводини питање родне равноправности остаје важан сегмент јавних политика и институционалног развоја, уз настојање да се обезбеди стабилан и предвидив оквир за спровођење начела једнаких могућности. У том контексту, посебан значај има доследна примена релевантних прописа, укључујући и оквире који су повезани са Законом о родној равноправности (привремено обустављена примена), како би се кроз институционалне механизме осигурала равноправна заштита права свих грађана.   

Силвиа Ковач