(ФОТО) БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: КРУШЕВЉЕ Некад дрвореди дудова хранили свилене бубе, сад – пусто село

Табла на улазу у село је потпуно зарђала, једва се види натпис из времена када је ово било посебно насељено место. Са десне стране пута налази се пољоприврено имање, једна од свега неколико кућа колико је остало насељено у Крушевљу, остале су напуштене, обрасле у жбуње или су се саме срушиле.

Са леве стране пута највећи објекат у селу, некада је то било седиште Месне заједнице а пре тога - Управа логора Крушевље о чему и даље сведочи избледели натпис на прочељу куће. Види се да је објекат деценијама потпуно напуштен али је капија била закључана па сам своју знатижељу задовољио пришавши са задње стране, прескочивши ниску ограду као у Балашевићевој песми “Чивутски врт”: “Шта је бедем нек широки зид, лако се зајаше ко стари чилаш...”. 

Прескочио сам га и ушао у објекат у којем очигледно нико није био већ деценијама. У једној канцеларији наишао сам на гомилу разбацаних књига углавном на теме из опуса: “Тито, револуција, мир...”. Посудио сам “Ко је ко у Југославији”, издање из 1970.

Крушевље се први пут помиње од стране Мађара 1520. а 1598. и у једном турском попису. Неки извори помињу да су у Средњем веку ту живели српски сточари, номади који су на месту данашњег Крушевља подигли неколико дрвених кућа. После је цела та област била напуштена као последица Татарских разарања. Поново је насељено 1633. такође Србима сточарима. Након ослобођења од Турака ово село заједно са целом Бачком 1687. долази под управу Хабсбурга.

Почетком 18. века Крушевље је поново напуштено и тек 1762. овде се под управом Марије Терезије насељавају први немачки колонисти. Други талас долази између 1784. и 1787. под управом њеног сина Јозефа Другог. У Гаково тада стиже 230 немачких породица а у Крушевље 70. Већина тих колониста дошла је натркивенима чамцима, такозваним Улмским кутијама путујући између две и три недеље Дунавом од Улма до Апатина где су се искрцали. 

1770. године досељеници су саградили малу католичку цркву а убрзо 1789. и школу. 1822. у Крушевљу је живело 803 Немаца и 6 Јевреја (углавном трговаца) у 150 кућа. Бавили су се пољопривредом, углавном су гајили пшеницу и кукруз а неке породице су се специјализовале и за узгој свилених буба које су се храниле листовима дуда.

1895. железничка пруга која је спојила Сомбор и Бају пролазила је око три километра јужно од села. У почетку су мештани морали да иду до железничких станица у Станишићу или Гакову да би 1912 јужно од села. била саграђена мала станица баш за потребе Крушевља која је 1924. спојена са ускотрачном пругом са самим селом. Путнички саобраћај Сомбор-Станишић укинут је 1979. а 1991. и теретни. Струја је у Крушевље дошла 1925. и у то време у селу је постојао један парни млин, библиотека, основна школа са четири разреда и мала мануфактура за производњу свиле. Популација је у овој напредној заједници стално расла - 1878 било је 968 становника а 1890 чак 1.092 што је уједно и историјски максимум села... 

Формирањем Краљевине СХС Крушевље је остало са ове стране границе, неких 6 километара од Мађарске али се у свакодневном животу мештана није пуно тога променило. Тридесетих година оснива се „Културбунд”, а мањи број становника у другој половини те деценије постају симпатизери Нацистичке партије. Почетком Другог светског рата око 50 мушкараца из села прикључило се СС-трупама и отишло на Источни фронт. Када је почетком октобра 1944. постало јасно да ће партизани и Црвена армија веома брзо стићи до села мањи број породица је отишао са немачким трупама на запад док су остали, верујући да никоме нису ништа скривили - остали у својим кућама и ту дочекали нову власт. 

Уредно одржавано немачко гробље

Немачко гробље сам оставио за крај обиласка онога што је остало од некада напредног села чији дрвовреди дудова су давали лишће за свилене бубе и плодове за ракију дудовачу коју је данас јако тешко пронаћи у Војводини.

Између десетак преживелих надгробних споменика налази се велики камени крст са две плоче на којима на српском и немачком пише да овде почивају потомци Шваба које је Хабсбуршка монархија ту населила у 18. веку. Плоча је постављена 2005. године. Иначе, читаво гробље је уредно покошено што наводни на закључак да потомци житеља Крушевља из Немачке шаљу новац за његово одржавање што је случај на који сам наишао у још неким војвођанским селима.

Из правца Станишића партизани су 20. октобра ушли у Крушевље и већ следећег дана почела су хапшења. Скоро сви преостали мушкарци су одведени а цела немачка популација проглашења је колаборационистима и симпатизерима Трећег рајха којима се одузимају имовина и грађанска права. На Божић 25. децембра 1944. 60 млађих мушкараца и жена одведено је у Совјетски савез на принудни рад, већина у руднике у Сибиру. Остатак становништва, старци и деца остали су селу које је претворено у Логор Крушевље.

Према истраживању др Бранислава Даниловића, које је објавио у књизи “Гаково и Крушевље, логори за подунавске Швабе у Бачкој 1945-1947”, ова два села су одлуком органа власти од 25. новембра 1944. расељена и проглашена за места под посебним режимом а затим претворена у логоре.

Од 43.040 Шваба или 52.8% колико их је остало после рата да живи у Сомборском округу у логорима Гаково и Крушевље интернирано је између 35.000 и 37.000 људи (углавном старци, жене и деца) а остали (млађи мушкарци и девојке) су одведени у руско заробљеништво на принудни рад.

У Логору Гаково умрло је 4.823 људи док је у Крушевљу током те три године преминуло 3.419 немачких цивила. Наводи се да је око половина њих умрла током “месеца смрти” ид новембра 1945. до марта 1946.

Након распуштања логора Крушевље као и у случају Гакова 1948. овде су послати Грци и Македонци који су претходно били у Булкесу (Маглићу), њих око 4.000 да би 1951-52. они били послати назад у Македонију, део њих у Мађарску и Чехословачку. Тако су и Гаково и Крушевље поново остали празна села.

После су ту колонизовани Срби и Хрвати досељени из пасивних крајева, њих око 280 у 70 кућа. Католичка црква коју су 1818. подигли Немци срушена је 1958. Село је почело да празни, 1971. укинута је Месна заједница Крушевље и насеље је прикључено Гакову. На попису 1981. било је 150 становника да би данас према неким проценама у Крушевљу стално или повремено живело око 30 људи.