ОВА ЗГРАДА У СРЦУ ЗРЕЊАНИНА САД ЈЕ БИБЛИОТЕКА, А ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ БИЛА ПРЕ? Невероватна историја објекта на главном градском тргу из давне 1891.

Изграђен је 1891. године у стилу академизма, односно неоренесансе, а пројектант је и до данас остао непознат. Први власник ове грађевине био је др Лајош Брајер, сувласник и главни уредник листа “Торонтал”.

Зграда Градске народне библиотеке налази се на главном зрењанинском тргу, на простору на коме су смештене и остале јавне грађевине. Подигнута је у време када су уобличени готово сви значајни јавни објекти и формиране основне визуре језгра града у чијем склопу живи и данашњи Зрењанин.

“Зграда је подигнута за потребе редакције дневног листа Торонтал, када је била у власништву породице Брајер. Након Првог светског рата у приземљу се налазила чувена кафана ‘Шољом’ власника Ђорђа Шољома. Након Другог светског рата је национализована, а од 1959. је у зграду смештена Српска задружна штедионица. Од 1968. је у власништву Градске народне библиотеке ‘Жарко Зрењанин’. Пре тога, библиотека се налазила у приземној згради на обали Бегеја код Малог моста, на простору иза градског музеја”, објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Приликом адаптације за потребе библиотеке, згради је у потпуности измењен ентеријер, а осамдесетих година је адаптиран и тавански простор. 

“Конципирана је као угаони објекат са наглашеном чеоном фасадом. Основа је правоугаона, са главном фасадом која излази на Трг слободе. Фасаде су веома богато декорисане елементима из еклектичког репертоара, а објекат је типични представник свог времена, саграђен у периоду када се широм Европе углавном градило у стилу академизма који се базирао на педантном преношењу елемената давно преживелих стилова. У случају зграде Градске библиотеке реч је о ренесансним стилским обрасцима, маниру који има бројне пандане у градителјској баштини Зрењанина. Иако нам је још увек непознат аутор зграде, може се претпоставити да је, као и код монументалнијих грађевина тога времена у граду, реч о провереном аутору и школованом архитекти”, истичу у зрењанинском Заводу.

Да би се овом вредном здању вратио некадашњи изглед, а Градској библиотеци, као једној од значајних установа културе, омогућили болји услови рада, 2005. су започети конзерваторско-рестаураторски радови на крову и фасади зграде. То је учињено по пројекту Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, уз техничку документацију Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. 

Средства за обнову обезбеђена су делом захваљујући пројекту “Лепша Србија” и донацијама Владе Аустрије, а делом из буџета града Зрењанина.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.