СВИ ДЕТАЉИ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ "СРБИЈА 2030": Чак 1.500 километара НОВИХ ПУТЕВА, Војводина тренутно једно од највећих градилишта! Овако ће се спојити север и југ земље

Детаљне податке и планове представио је председник Александар Вучић нагласивши да је изграђено 622 километра аутопутева, у изградњи је око 380 километара, док је у плану додатних више од 578 километара нових саобраћајница у наредних десет година.

- Када се сабере 622 изграђених километра и 578 километра планираних то је укупно 1.200 километара путева, а ако томе додамо још 380 километара у изградњи долазимо до више од 1.500 километара путева и брзих саобраћајница, што је невероватан резултат за 18 година - рекао је Вучић током обраћања.

Брза саобраћајница Осмех Војводине, која ће проћи од Бачког Брега до Српске Црње дужином од 185 километара, гради се по етапама

Када је реч о Војводини, у току су радови на ауто-путу Сремска Рача - Кузмин, као и на мосту у сколпу тог пута и то у дужини од 18 километара, на Фрушкогорском коридору у дужини од 44,4 километра, ауто-путу Београд - Зрењанин - Нови Сад (Војвођанско П) у дужини од 105,4 километра, на брзој саобраћајници Осмех Војводине (део Бачки Брег - Србобран) у дужини од 94,2 километра, као и на обилазници око Новог Сада (са четвртим новосадским мостом) у дужини од 2,4 километра. У остатку Србије ради се још 40 километара Моравског коридора, прва фаза обилазнице око Ваљева у дужини од 2,4 километра, северна обилазница око Крагујевца у дужини од 21,3 километара, деоница Слепчевић - Бадовинци 15,3 километара и петља - Пожега - Велико Градиште - Голубац у дужини од 36 километара. 

Војводина је тренутно једно од највећих градилишта путне инфраструктуре у Србији, где се граде или планирају бројне дуге саобраћајнице, међу којима су Фрушкогорски коридор, ауто-пут Београд–Зрењанин–Нови Сад и деонице Осмеха Војводине. Фрушкогорски коридор је брза саобраћајница, укупне дужине 47,7 километара, која ће повезивати Нови Сад, Руму и шири регион западне Србије. Између осталог, на траси ће бити изграђено 46 мостова и десет надвожњака, као и мост преко Дунава код Петроварадина, дугачак око 1,7 километара. Обилазница око Ирига биће трасирана са западне стране града, што значи да ће се избегавати пролазак возила, посебно теретњака, кроз центар Ирига. У склопу овог Коридора биће изграђен и најдужи тунел у Србији, „Иришки венац” , укупне дужине од око 3,5 километра и максималном дубином укопа већом од 220 метара. Састоји се од две тунелске цеви дуге по око 3,5 километара, које су већ пробијене крајем просле године. Пети новосадски мост између Петроварадина и Каћа у склопу Коридрора биће дуг 1.765 метара, укључујући прилазне конструкције, док ће дужина главног дела преко Дунава износи 505,75 метара. 

Војводина је тренутно једно од највећих градилишта путне инфраструктуре у Србији, где се граде или планирају бројне дуге саобраћајнице, међу којима су Фрушкогорски коридор, ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад и деонице Осмеха Војводине

Брза саобраћајница Осмех Војводине, која ће проћи од Бачког Брега до Српске Црње дужином од 185 километара, гради се по етапама. На траси је планирана изградња 12 петљи и то код  Сомбора, Кљајићева, Сивца, Црвенке, Куле, Врбаса Запад, Врбаса Север, Врбаса Исток, Врбаса Е75, Србобрана Север, Турије и Кикинде Исток. Укупна површина обухвата просторног плана је већа од 11 хиљада хектара. Саобраћајница је пројектована за брзину од 100 километара на сат и обухватаће 46 мостова, 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, пројектом је планирана и изградња 12 петљи, те 13 површинских кружних раскрсница.
Аутопут Београд –Зрењанин – Нови Сад, популарно назван „Војвођанско П“ због трасе у облику ћириличног слова „П“, представља један од најважнијих инфраструктурних пројеката у Србији. Радови на првој деоници, од Борче (Београд) до Јабуке (Панчево), увелико су у току. Приближна дужина коридора је 110 километара, с тим да ће саобраћајница имати неколико петљи на територији четири града и општине. Ауто-пут ће по­чи­ња­ти од пе­тље „Ов­ча“ на се­вер­ној тан­ген­ти оби­ла­зни­це око Бе­о­гра­да, а за­вр­ша­ва­ће у зо­ни ад­ми­ни­стра­тив­ног подручја Гра­да Но­вог Са­да. Он ће представљати основну везу на правцу север-југ, будући да повезује Војводину и Београд, централне и северне делове државе. Наставак тог државног пута, северно од Зрењанина ка Кикинди и западно ка Новом Саду, представља важну везу ка Мађарској - међународном путу Е-75.

Обилазница око Новог Сада и четврти мост се стратешки уклапа у ширу саобраћајну мрежу. Предвиђен је као део западне обилазнице око Новог Сада и биће директно повезан са Фрушкогорским коридором – новим брзим путем који тунелом кроз Фрушку гору спаја ауто-пут Е75 (код Новог Сада) са ауто-путем Е70 (Рума). На сремској страни, мост ће излазити на велику кружну раскрсницу у Сремској Каменици која обезбеђује везу ка обилазници око Сремске Каменице, путу за Беочин и даље ка Фрушкогорском коридору. Тако ће се преко новог моста град директно повезати са ауто-путевима за Руму, Шабац, Лозницу и друге правце, што је важно за бржи транзит и развој привреде у региону.

Изградња деонице ауто-пута Сремска Рача - Кузмин са мостом преко реке Саве је доста одмакла. Траса, која је пројектована као класичан аутопутни профил са две возне и једном зауставном траком за сваки смер вожње и средњим разделним појасом, почиње од денивелисане раскрснице Кузмин, где се укршта са постојећим ауто-путем Е-70. На траси пројектованој за брзину од 130 километара на сат се граде две денивелисане раскрнице, прва Кузмин 1, као веза два аутопута, Београд-Загреб и Кузмин - Сремска Рача и друга, петља Босут. Сви већи објекти на ауто-путу Кузмин – Сремска Рача, међу којима је осам мањих мостова, 11 пропуста, пет надвожњака као и нови мост преко реке Саве су завршени у највећој мери . Аутопут Кузмин – Сремска Рача, у дужини од 22 километара, са мостом дужине 1.310 метара преко реке Саве, има изузетан геостратешки значај јер повезује главне градове Србије и Босне и Херцеговине, Београд и Сарајево, и остварује везу са Паневропским коридорима.

Завршетак Моравског коридора очекује се до краја година, а отварање деонице од Прељине до Адрана у мају најавила је министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александра Софронијевић. Траса Моравског коридора дугачка је укупно 112,4 километара и повезује Појате и Прељину, односно Расински, Рашки и Моравички округ. Аутопут се гради за брзину од 130 километара на час, са ширином од укупно 30 метара, што је за скоро два метра шире од осталих ауто-путева у Србији. Моравски коридор је прва дигитална саобраћајница у Србији, на којој је омогућена брза размена информација, у циљу безбедног одвијања саобраћаја. Када буде завршен у целости и споји се са аутопутем „Милош Велики”, представљаће аутопутну целину којом ће Расински, Рашки и Моравички округ бити повезани са свим деловима земље, а у ширем смислу и источни делови земље са западном Србијом.

Пројекат јужне обилазнице око Ваљева се реализује у две фазе како би се град растеретио теретног саобраћаја и повезао са брзом саобраћајницом Иверак–Лајковац. Ова обилазница је кључни део шире стратегије развоја путне инфраструктуре у Србији и пројектована је са четири возне траке (по две у сваком смеру) и за брзину возила до 100 километара на час. Северна обилазница око Крагујевца требало би да растерети градски саобраћај и омогући бржу везу са главним путним правцима у региону, што је посебно важно за привреду и развој Шумадијског округа. Брза саобраћајница, дужине 22 километра, пројектована је за брзине до 100 километара на час, имаће пет петљи и 25 објеката, мостова, надвожњака и подвожњака. Обилазница почиње на петом километру пута Крагујевац – Баточина, петљом Јовановац и завршава се у месту Драгобраћа, на почетку планираног аутопута Крагујевац - Мрчајевци. Пројект се гради у две фазе. Прва фаза обухвата радове од петље Јовановац до петље Петровац, а друга - изградњу трасе од петље Петровац до Драгобраћа. 

Деоница Пожега-Мачкат, сматра се делом другог прстена аутопута Београд-Сарајево, од Пожеге до Котромана. Иначе, деоница од Пожеге до Котромана биће дугачка око 60 километара, а реч је о веома захтевној деоници са 66 тунела и 27. мостова. Када је реч о петљи Пожега пуштено је у саобраћај 21 километра на првој деоници од моста преко реке Језава (на другом километру од наплатне станице Пожаревац) до краја обилазнице око Пожаревца, као и 10,85 км на трећој деоници од почетка обилазнице око Великог Градишта до места Поникве, што укупно износи 31,85 километра брзе саобраћајнице. Укупна дужина те брзе саобраћајнице је 67,94 километра, а након пуштања у рад наставља се са изградњом преосталих дела трасе. 

Изградњи брзе саобраћајнице Слепчевић–Бадовинци, дуге 15,3 километра, цела Мачва и Подриње бити премрежени брзим саобраћајницама и ауто-путевима. Брза саобраћајница Слепчевић–Бадовинци биће дуга 15,3 километра, а као крак брзе саобраћајнице Шабац–Лозница представља још једну везу са Републиком Српском. 

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.