ЗОВУ ЈЕ УБИЦОМ НОСАЧА АВИОНА
(ВИДЕО) ВОЈСКА СРБИЈЕ ИМА МОЋНО ОРУЖЈЕ КОЈЕ НЕ ПОСЕДУЈЕ НИЈЕДНА ЗЕМЉА У РЕГИОНУ Суперсонична ракета може да погоди циљеве и на 400 километара!
Војска Србије поседује суперсоничну квази-балистичку ракету домета (минимум) 250 километара.
Реч је о кинеској ракети ваздух-земља CM-400. Две ракете овог типа уочене су подвешене на вишенаменском борбеном авиону MiG-29SM+ Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, пише портал Tango six.
Ваздухопловно убојно средство брзине и домета које не поседује ниједна оружана сила у ширем региону највероватније се односи на недавне најаве председника Србије Александра Вучића, који је казао: „…људи не сањају шта све имамо, шта све набављамо, не сањају“.
Чињеницу да је РВ и ПВО корисник овог ваздухопловног убојног средства индиректно је наговестио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, који је у фебруару, говорећи о ракетном систему PULS, изјавио да „у ваздухопловној компоненти имамо убојна средства сличног максималног домета и убојне моћи“.
Недореченост генерала подстакла је Tango Six да анализира шта би могло доћи у обзир, као и да ли је мислио на далекометно наоружање којим располаже ратно ваздухопловство.
Tango six је, између осталог, као једну од могућих опција навео и кинеску ракету CM400AKG, за коју се може наћи и информација да је противбродска. Међутим, реч је о вишенаменском ваздухопловном убојном средству.
Ракета се у јавности појавила 2013. године, а поузданих података о опциjама домета нема, осим навода да је минимални 250 километара, уз помињање домета од 300, па чак и 400 километара.
Tango Six је први пут ракету уживо видео на прошлогодишњем ваздухопловном сајму у Дубаију. На прошлогодишњем сајму Partner ова ракета није била приказана ни у форми макете.
За ову ракету произвођач CASIC наводи да има дужину 5,1 m, калибар 400 mm, брзину у завршној фази лета 4,5 маха, масу од 910 kg, као и да постоје две врсте бојеве главе – разорна масе 150 kg и пробојна масе 200 kg.
Навођење је комбиновано – инерцијално уз корекцију путем GNSS, а у завршној фази уз помоћ инфрацрвеног или оптоелектронског трагача. За кружно одступање од циља (CEP) наводи се 5–10 m. Такође се нуди опција са пасивним радарским трагачем, и то у противбродској варијанти када је CEP наводно 5 метара.
Прва медијска извештавања о ракети 2013. године настала су управо на ваздухопловном сајму у Дубаију. Опције навођења тада су заинтригирале и најискусније ваздухопловне новинаре. Кинези су маркетиншки ракету назвали и „убицом носача авиона“.
Једини до сада познати инострани корисник CM400AKG је Пакистан, коме су ове ракете интегрисане на вишенаменске борбене авионе JF-17 „Thunder“.
Пакистански војни званичници су након прошлогодишњег сукоба са Индијом изнели нове информације о овој ракети. Према њима, домет је 400 километара, брзина 5 маха, а наводи се и да се циљ може „закључати“ на даљини од 30 km.
Пакистанци се хвале и да су је успешно борбено употребили. Тврде да су у рејону Адампура погодили ракетни положај система S-400 ПВО Индије, односно да су уништени осматрачки и нишански радар дежурног дивизиона.
