КОШАРКАШ ФЕНЕРБАХЧЕА ВЕЈД БОЛДВИН Батлер је стекао поштовање навијача – то је било најтежe

Вејд Болдвин је годинама уназад један од најбољих играча Евролиге. Атлетизмом и способношћу да игра на највишем нивоу у кључним тренуцима направио је разлику у односу на остале. Све то сада ће покушати да примени када Фенербахче од 20 часова буде покушао да настави блистав низ од 19 узастопних победа. На другој страни биће Црвена звезда у Београду, у 31. колу елитног такмичења.

- За Евролигу је заиста добро да један од два, ако не и оба српска тима буду међу бољима у такмичењу. То једноставно чини лигу узбудљивијом. Због тога још више желите да играте у таквим атмосферама. Желите да изађете на терен и такмичите се против српских тимова. Веома смо узбуђени што ћемо играти против таквог противника. Црвена звезда има феноменалне играче. Џеред Батлер, Џордан Нвора, Коди Миле-Мкинтајр, Чима Монеки… Њихов тим је заиста пун квалитета. Делује и да Сања Обрадовић уноси мало више енергије у екипу него Јоанис Сфаиропулос. Са стране, чини се да је расположење у тиму веома добро. За свакога ко игра против њих то је изузетно тежак меч - почео је разговор за Дневник и Basketball Sphere експлозивни организатор игре.

Џеред Батлер је неко ко је оставио посебан утисак на целу Евролигу. Први пут је у Европи, а већ има низ запажених партија. Дефинитивно се добро снашао, баш као и Тален Хортон-Такер, са којим Вејд Болдвин дели свлачионицу. Хортон-Такер је такође новајлија и многи га сматрају највећим појачањем ове сезоне.

- Нисам гледао Батлера превише. Пратим статистику са утакмица и повремено га испратим између тога. Ово ће ми бити прва прилика да га видим уживо на терену и да играм против њега. Очигледно је да има поштовање својих саиграча, већ по начину на који му дају лопту да решава одређене ситуације у нападу. Стекао је и поштовање навијача. То је вероватно и најтежа ствар за једног америчког играча, посебно за новајлију – да придобије људе који долазе да га гледају како игра. Делује да је он у томе успео. То је први корак ка ономе што је потребно да би покушао да постане врхунски играч у Европи. Има изванредну сезону и радујем се нашем међусобном дуелу.

Партизану не иде тако добро. Са скором 10-20 црно-бели су вероватно и највеће разочарање у такмичењу. Вејд Болдвин је, попут стручног аналитичара, детаљно прошао кроз све факторе који су утицали на тако нешто.

- Погледајте само шта је Партизан требало да буде на почетку сезоне. Практично се све распало на разне начине – од одласка Жељка Обрадовића, преко повреде Карлика Џонса, до ситуације са Џабаријем Паркером и његовим играњем, односно неиграњем. Ајзек Бонга је, чини се, током целе сезоне био час здрав, час повређен. Изгубили су Вању Маринковића, са којим сам играо у Басконији, а који је био капитен екипе, због тешке повреде. Буквално од почетка па све до сада нису успели да пронађу никакав ритам. То се дешава екипама. Некада су у питању повреде, некада ствари унутар тима. Њих је ове сезоне погодило практично све лоше што може да се деси током једне сезоне. Ту су сада где јесу.

Као један од најтраженијих слободних агената лето 2024. године био је на радару бројних тимова из Евролиге, али и из НБА, како је обелоданио у интервјуу за Дневник и Basketball Sphere. Партизан није био међу њима.

- Не, једине опције које сам имао биле су Лос Анџелес Клиперси, повратак у Макаби Тел Авив, као и Реал Мадрид и Фенербахче. То су била три или четири тима које сам разматрао. Изабрао сам Фенербахче.

Изабрао је Фенербахче и одмах освојио Евролигу. Ове сезоне ствари су ипак кренуле нешто спорије, али је састав Шарунаса Јасикевициуса сада незаустављив.

- Преломни моменат био је када смо успели да дефинишемо улоге и идентитет екипе. Имали смо играче који су из шампионског тима од прошле сезоне ушли у нове улоге и морали су да преузму већу одговорност. Мислим да смо имали шест нових играча, сви су млађи и без много искуства у Евролиги. И ја сам морао да се прилагодим. Међутим, када смо прошли кроз те 'дечје болести', све се заправо десило прилично брзо. Искрено, изненадило ме је колико смо брзо успели да повежемо добру игру и почнемо да победујемо. Некад будете задовољни јер сте играли добро, борили се и дали максимум, али ипак изгубите.

Ми смо, међутим, успевали да добијемо много неизвесних утакмица, чак и од почетка па до средине сезоне. Сада смо у серији од 19 победа и два пораза у последњих 21 или 22 утакмице, што уопште није лоше. Искрено, више се ни не сећамо када смо последњи пут изгубили меч у било ком такмичењу. Играчима су пронађене улоге, прихватили су их, као и ментални фокус и чврстина који су потребни за сваку утакмицу. Тренутно смо једноставно у добром ритму – све иде глатко, а различити играчи током сезоне искочу и дају свој допринос.

Описао је и како види своју улогу у Фенербахчеу. Доведен је да направи разлику и сада има и више простора за то, одласком играча попут Најџела Хејс-Дејвиса и Марка Гудурића.

- Прошле године смо освојили титулу, а довели су ме као једно од највећих појачања на тржишту тог лета. Био сам међу најзвучнијим потписима, ако не и најзвучније, заједно са Еваном Фурнијером који је дошао из НБА. Већ у првој сезони смо освојили титулу, а сада ове године имам прилику да урадим исто, уз могућност да будем и члан идеалне петорке Евролиге. Постоји чак и шанса да будем у првој петорци и у МВП конкуренцији. Имам највећи индекс корисности у тиму, најбољи сам стрелaц и најбољи асистент. Наш тим је тренутно први на табели. Оно што ја видим јесте да сам ове сезоне преузео улогу лидера екипе – и имамо успеха.

Ривалитет са Панатинаикосом? Све потиче од Макабија

Вејд Болдвин имао је ове сезоне моменте када је у последњим секундама решавао питање победника. Истакао је познати шут против Панатинаикоса са којим има посебно ривалство. Признао је да је у питању додатна мотивација и у једном даху описао одакле она долази.

- Углавном све потиче из наше серије против Макабија Тел Авива. То је била година када сам осећао да сам најбољи играч Евролиге. Због ратне ситуације играли смо у Београду и ту практично били стационирани, али смо упркос свему успели да завршимо међу најбољим тимовима. У плеј-офу смо играли против Панатинаикоса, којег смо у уводном делу сезоне победили два пута. У првој утакмици те серије покидао сам задњу ложу. Нисам могао да завршим сезону, нити практично ту серију. Пokušао сам да се вратим у четвртој утакмици како бисмо затворили серију, али сам поново покидао задњу ложу.

Сва та емоција, уз чињеницу да сам се повредио баш против Панатинаикоса, остала је са мном. То је била сезона у којој сам осећао да могу да освојим титулу. Веровао сам да то могу да урадим као играч Макабија Тел Авива и да клуб вратим на Фајнал Фор, на којем нису били још од 2014. године. Они су нам стајали на путу и то боли. Сваког пута када играм против Панатинаикоса, те успомене се врате. На почетку ове сезоне десила се и ситуација када су нас победили код нас, па су остали да стоје на центру, на грбу, и нису дошли у ред за руковање. То је у суштини био окидач за реакцију после те утакмице.

Много се прича о томе да велике промене очекују европску кошарку. Независно од тога да ли је у питању НБА Европа, или све гласније приче о подели такмичења у две конференције, постоји једна ствар на коју би Вејд Болдвин утицао да може.

- Покушао бих да подигнем зараду. Да би се то постигло, потребно је додати више тимова и више утакмица. Ова сезона је била веома тешка за све нас. Када бисте питали играче током лета да ли желе да зараде још одређену суму новца, сви би рекли – да. Не улазим у политику, ратове и све те ствари, али имате два израелска тима, имате и тим из Дубаија. Верујем да је време да се врате и руски клубови. Једноставно, да Евролига постане већа. ПАОК је један од тимова који жели да уђе, затим још неки грчки клуб, као и још један турски тим – можда Бахчешехир или Бешикташ.

Све то доводи до одређеног закључка.

- Додавање више тимова и клубова у ово такмичење који могу да уложе новац и буду део Евролиге донело би и више врхунских играча. То би такође отворило врата екипама из Еврокупа и ФИБА Лиге шампиона да добију прилику да заиграју у Евролиги. Тако би Евролига добила више простора за развој. Мислим да је више тимова – боље. Кошарка је глобална игра, а тренери често говоре о кошарци као о нечему што спаја људе. Сви треба то да разумеју и да видимо у ком правцу ће све ићи. Волeо бих да видим Евролигу са 24 или чак 30 тимова. То би била права битка за Европу. Сви ови клубови раде добар посао. Потребно је пронаћи начин да лига настави да расте.

Било је речи о Хортон-Такеру и Батлеру, као примерима играча који су одмах у првој сезони направили велики исказ. Вејд Болдвин је имао нешто другачији пут на старту евролигашке каријере, а могло је све да буде другачије, како је објаснио.

- Не бих желео да мењам то, али када сам дошао у Европу прву сезону, нисам имао сјајну сезону као што је Батлер или Тален имају сада. Разлог је био што нисам разумео европску кошарку ни мало. Нисам знао тимове, нисам знао играче. Једноставно сам потписао тамо где је плата била највећа. У Европи, понекад када потпишеш само због новца, то ти се може обити о главу. Можда је тада требало да почнем у мањем клубу. У другој сезони отишао сам у Бајерн, што је био савршен избор за мене. Плата је била мања, али то је била боља прилика да научим како се игра и постанем европски играч. У Олимпијакосу сам осећао да та прилика није била најбоља да покажем шта могу у Евролиги. Био сам веома срећан што сам имао тренера Андреу Тринкјерија који је веровао у мене.

Све је почело да иде узлазном путањом откако је одлучио да потпише за немачки тим.

- Само један евролигаш је желео да ме доведе – и то је био Бајерн. Не рачунајући то, моја најбоља следећа понуда тог лета била је Турк Телеком, који је био тим из Еврокупа или ФИБА Лиге шампиона. Када се осврнем на долазак из НБА и САД, волео бих да сам тада урадио мало више истраживања о томе шта европска кошарка заиста значи.

Како се сезона ближи крају, тако се полако кристалишу и позиције пред плеј-оф, иако није ни близу јасно ко би где могао да заврши. Вејд Болдвин има своју идеју када је реч о учесницима Фајнал Фора.

- Биће изузетно тешко за неки тим да нас победи три пута у серији. Зато морам да ставим Фенербахче. Историјски гледано, слично важи и за Олимпијакос. Они имају план како да побеђују серије. Верујем да ће бити изузетно тешко. Неки од шпанских тимова сигурно ће бити тамо. Реал Мадрид, Валенсија или Барселона. Више нагињем ка Валенсији. Сматрам да су изузетно јаки. Добро су избалансирани. Мислим да, ако постоји тим који може да изненади и са којим не бисте желели да се састајете у серији, то би била Валенсија. Њих бих изабрао. Четврто место мислим да ће заузети Панатинаикос. Ако успеју да све посложe, опет мислим да неће бити лако победити их три пута у серији.

Много је опција и за потенцијалног МВП-ја Фајнал Фора.

- МВП ће највероватније бити неко из Фенербахчеа. Ко год одигра најбољу утакмицу у финалу - закљлучио је Вејд Болдвин.

В. М. Петровић