ТЕМА „ДНЕВНИКА”
Свако десето дете има проблем с комуникацијом ЛОГОПЕДИ – СТРУЧЊАЦИ КОЈИ ИМАЈУ СВЕ ВИШЕ ПОСЛА
Појмови логопедије и логопеда су врло распрострањени и познати, али ипак за многе и збуњујући у смислу неке прецизније дефиниције.
Последњих година логопеди су глобално постали тражени стручњаци, а зашто је то тако и шта је њихова специјалност, у разговору за „Дневник“ нам открива логопед Миа Мићуновић из новосадског „Центра за едукацију онлајн“.
-Када родитељи чују реч „логопед“, најчешће помисле на исправљање неког гласа, на пример гласа Р или С. Међутим, логопедија је много шира научна област. Логопедија се бави развојем, превенцијом, дијагностиком и терапијом поремећаја говора, језика, комуникације и гласа код деце и одраслих. То подразумева развој језика, богатство речника, формирање реченица, правилно дисање, покретљивост говорних органа, али и способност детета да успостави контакт и комуницира са другима.
Родитељима често кажем једну једноставну слику: говор није само звук који излази из уста – говор је као оркестар у којем учествују мозак, слух, дисање, мишићи лица, језик, пажња и емоције. Када сви ти „инструменти“ раде складно, настаје јасан и разумљив говор – каже Миа Мићуновић.
Према њеним речима, последњих година родитељи су све свеснији значаја раног развоја говора, што је веома охрабрујуће. Ипак, истраживања показују да број деце са говорно-језичким тешкоћама расте широм света.
Онлајн интеракција као подршка за родитеље
На сајту новосадског “Центра за едукацију онлине” постављено је доста интерактивног материјала за вежбање са децом, као и пуно важних информација и савета за родитеље.
- Идеја за Центар настала је управо из потребе коју смо често примећивали у раду са родитељима који су имали много питања: како да подстакну развој говора код куће, које игре су корисне, када је потребно потражити стручну помоћ. У Центру за едукацију онлине настојимо да родитељима пружимо јасне и стручне информације о развоју говора и комуникације код деце, као и практичне савете и идеје за активности које могу радити са децом у свакодневним ситуацијама. Наш циљ није да заменимо логопедску терапију, већ да родитељима дамо знање и сигурност како би активно учествовали у развоју говора своје деце – каже Миа Мићуновић.
– Према подацима европских логопедских удружења, процењује се да између 8 и 12 процената деце има неку врсту говорно-језичког поремећаја. То значи да у једној групи у вртићу често двоје или троје деце има потребу за логопедском подршком. Разлог због ког ове проблеме треба схватити озбиљно није само правилна артикулација гласова. Говор је основа за развој мишљења, учења, читања и писања, али и за социјалне односе и самопоуздање детета - наводи Миа Мићуновић.
Како објашњава наша саговорница из “Центра за едукацију онлајн”, родитељи најчешће први примете да развој говора не иде очекиваним темпом.
- На пример, ако дете не реагује на име, не успоставља контакт погледом, не показује прстом предмете, не разуме једноставне налоге или касни са појавом првих речи. Наравно, свако дете има свој темпо развоја. Посета логопеду често не значи да постоји озбиљан проблем, већ може бити прилика да родитељи добију савет и смернице како да додатно подстакну развој говора код куће – каже логопед Миа Мићуновић и додаје да развој говора има одређене развојне фазе које су оквирне смернице.
- До друге године дете обично користи око педесетак речи и почиње да спаја две речи у кратке изразе. До треће године дете формира једноставне реченице и разуме већину свакодневних ситуација. До четврте године говор постаје разумљив већини људи који нису чланови породице. До пете године већина гласова у говору детета је правилно формирана. Уколико постоји значајно одступање од ових развојних корака, савет логопеда може бити од велике користи.
Један логопед на 20.000 дечака и девојчица
Према подацима Националне службе за запошљавање у нашој земљи однос је један логопед на око 20.000 деце, док је у развијенијим земљама тај однос око један логопед на 8.000 деце.
-То јасно показује колико је подршка логопеда важна и колико је потребна. У многим срединама листе чекања су дуге, због чега је важно развијати додатне облике подршке родитељима – едукативне програме, саветовања и доступне материјале који могу помоћи да родитељи активно учествују у подстицању развоја говора код своје деце – појашњава наша саговорница.
Пo речима наше саговорнице, најмлађи пацијенти могу бити већ у првим месецима живота, када се саветују родитељи о раној комуникацији и стимулацији развоја, док са друге стране, логопедска терапија може бити потребна и одраслима – на пример након можданог удара, код проблема са гласом, муцања или других комуникацијских тешкоћа.
- Једна од најстаријих пацијенткиња са којом сам радила имала је више од седамдесет година. Након можданог удара поново је учила да говори. Када је после неколико месеци терапије успела јасно да каже „добар дан“, то је био тренутак великог задовољства.
Начин живота и комуникације битно су се променили у последњих 20–30 година, а самим тим мењају се и фактори који доводе до потребе за логопедом.
- Данас се често говори о смањеној количини директне комуникације у породици, убрзаном начину живота и раном коришћењу дигиталних уређаја. Важно је нагласити да екрани сами по себи нису нужно проблем. Много је важније како и колико се користе. Ако родитељ заједно са дететом гледа садржај, разговара, описује слике и поставља питања, тада постоји интеракција која може подстаћи развој језика – каже Миа Мићуновић.– Међутим, пасивно гледање екрана не може заменити живу комуникацију. Дете језик учи кроз дијалог, кроз игру и кроз контакт са одраслима
Нико Перковић