КАМИОНЏИЈЕ У СРБИЈИ СПРЕМНЕ И НА ПОСЛЕДЊУ ОПЦИЈУ Ако не буде скоријег решења, ево шта намеравају да ураде
Сви слежу раменима и кажу шта буде биће, нико не нуди решење, па све више нас размишља од одласку из Србије, морамо да мислимо о себи кад нико други неће, каже Срђан Тошић из Удружења возача "381".
Месец и по дана након штрајка возача камиона Западног Балкана који су протествовали због новог ЕЕС система на границама ЕУ који им је практично онемогућио да раде свој посао, ништа се није променило. Ситуације је из дана у дан све гора по возаче, а дошло је и до раскола међу превозницима.
Суочени са масовним враћањем са хрватске границе, возачи камиона из БиХ најављују протест већ 23. марта, док су удружења из Србије одлучила су да сачекају 14. април надајући се да ће се нешто у међувремену променити.
ЕУ реагује само на притисак
Председник Удружења возача „381“ Срђан Тошић, који се већ више од 20 година бави овим послом, рекао је за Бизнис Курир да су видели да надлежни из ЕУ једини на притисак реагују.
- Кад притисак попусти одмах стижу информације типа "снађите се". Да се разумемо, ја први сам за разговор као начин да се пронађе решење за наше проблеме, нисам за протесте и притиске, али изгледа да је то једини начин да их приволимо на дијалог. Наш став је био да поново покушамо да "притиснемо" надлежне из ЕУ, а план Б је био да нам барем 15 дана пре увођења ЕЕС система у пуном капацитету (10. април) лепо кажу да од наших захтева нема ништа, па да се селимо, а не да дођемо у ситуацију да немамо куд - казао је он.Тошић наглашава да не жели да коментарише одлуку београдског удружења о пролонгирању штрајка на 14. април, али поставља питање шта је сада план.
- Суштинске проблеме које имамо у сектору као што су плате гурнули смо под тепих зарад интереса свих нас да можемо да радимо. Мој став је да кућу треба градити од темеља, наш главни услов је да сви ми можемо норамално да радимо, а после да се бавимо другим питањима. Зато смо се заједнички упустили у ту борбу да нам се омогући само да обављамо свој посао без страха од хапшења и депортовања кад пређемо границу ЕУ. Сада месец и по дана након штрајка сви слежу раменима и кажу шта буде биће - рекао је Тошић.Проблеми због ЕЕС система
Проблеми возача Западног Балкана који возе на територији ЕУ почели су од 12. октобра прошле године када је уведен нови систем евидентирања улазака/излазака (ЕЕС) на протор Шенгена и који ће с пуним капацитетом профункционисати 10. априла. По овом систему грађани трећих земаља (Србија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија) имају право да на простору ЕУ бораве највише 90 дана у периоду од 180 дана. Сваки прелазак границе се електронски евидентира и кад дође до прекорачења возачи се приводе и депортују уз забрану уласка у земље ЕУ што им практично онемогућава рад дуже од 90 дана. Уколико возач пређе да ради за, рецимо словеначки фирму, он добија све потребне папире за неометани посао без обзира чији пасош има у џепу.
И српски возачи имају проблеме
На наше питање каква је тренутна ситација са српским возачима који раде у међународном транспорту да ли су провере, хапшења и депортовања мало смањена он истиче да и српски возачи имају проблеме.
- У Босни је катастрофа, али проблем имамо и ми. Што се тиче БиХ они имају "географски проблем" јер је њима Хрватска једина копнена граница са Шнегеном. Хрватска гранична полиција гледа по матичном броју ретроактивно проверава шест месеци уназад и зато сада имамо ситуацију да се сваког дана враћа по 100 и више босанских камиона са границе зато што су сви возачи у прекорачењу од просписаних 90 дана. Нама је донекле лакше, јер ми имамо више излаза - Бугарску, Румунију, Мађарску, па ЕЕС систем још увек није умрежен, гледају и они дане али које имамо код њих, па се тако пролази. Али, и то ће се променити од 10. априла када више ни један српски возач неће моћи да пређе границу ка Шенгену због прекорачења броја дана - каже Тошић.
Он упозорава да нас већ од 10. априла очекује потпуни колапс друмског транспорта у сваком погледу.
- Ја не видим да ико има резервни план. Већина возача код нас ради за минималну зараду с тим што варира начин плаћања. Неко плаћа по дневницама, неко по учинку или по пређеном километру, а возач ако не ради он нема ништа. Зато постоји оправдана бојазан код нас шта ће бити ако због прекорачења дана у ЕЕС систему нећемо моћи да радимо. А, ја и моје колеге морамо да размишљамо о себи и својим породицама - истакао је он.
Желим да останем, али...
Тошић наглашава да је био први међу возачима који није ни размишљао да оде из Србије и почне да ради за превозника из ЕУ, али како дани пролазе све више размишља о томе. Он је свестан да су и компаније у проблему, али возачи морају да мисле и на себе кад нико други неће.
- Ја лично бих желео по сваку цену да избегнем да одем и да радим за неку превозничку компанију из ЕУ, јер знам да услови за рад возача ни тамо нису сјајни. Уз то ви сте увек странац у туђој земљи, услови рада ће бити и гори него овде, али сви ми имамо неке обавезе - него има кредите, неко школује децу... Ја сам свом послодавцу отворено рекао да је 1. април крајни рок да ми каже шта да радим. Ако не може да ми помогне да се ја сналазим како знам и умем. Ја желим да останем у Србији, али морам да мислим на себе и своју породицу - нагласио је Тошић.
Он истиче да се проблеми возача делимично преливају на послодавце, али да све заправо иде преко леђа возача којих је иначе све мање у Србији.