РУМУНСКА ЗАЈЕДНИЦА ДОБИЛА СРЕДСТВА ЗА РАД И ПРОГРАМЕ Највише новца усмерено на културно-уметничка друштва и школе
Покрајинска влада одобрила је новац Националном савету румунске националне мањине за редовне делатности у висини од 2.718.520 динара и за сталне трошкове у виси од 3.648.400 динара.
Уговори су потписани за суфинансирање за програме и активности у областима образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писма, као и за рад установа и организација чији су оснивачи национални савети.
Председник Националног савета румунске националне мањине Валентин Ардељан каже да се највише новца одваја за негу и очување културе због великог броја културно-уметничких друштава које организују бројне активности, као и за образовање јер млади морају да наставе да чувају свој идентитет и традицију.
– Настојимо да деца у школи имају добре услове за учење и да имају обезбеђене уџбенике на матерњем језику – наглашава Ардељан. – Држава као и Покрајна воде рачуна о свим националним мањинама и заиста пружају велику подршку. Имамо сва права као и дуги грађани и укључени смо и у државне институције. Што се тиче образовања, постоје четири школе у којима се настава изводи искључиво на румунском језику, и то у четири насеља, док се настава одвија у још у девет образовних установа мешовито.
Пријатељство и добросуседство
Први документарни докази о присуству Румуна на овом подручју датирају из 14. и 15. века, периода у којима су Румуни живели заједно са другим народима, доприносећи развоју традиционалног пријатељства и добросуседских односа, посебно са српским народом. Пријатељство какво се ретко среће у историји датира још из раног средњег века, а стално се развијало у политичком, црквеном и културном смислу. Континуираном развоју овог пријатељства допринео је, пре свега, географски положај, затим слична религија и обичаји, али посебно заједничка борба против истог непријатеља кроз историју.
Према Ардељановим речима, Румуни живе на терироторији читаве Војводине и има их више од 20.000, а део њих и на истоку Србије, и то углавном уз границу са Румунијом. Према попису из 2022. године навише Румуна живи у Јужнобанатском управном округу – готово 14.000, потом Средњебанатском – око 3.200, Западнобачком 1.200, Јужнобачком око 1.000, Севернобанатском нешто више од 100, а у Севернобачком и Сремском око 70.
С. Ковач
