ВАЖНА ВЕСТ ЗА СВЕ ПОРОДИЦЕ! Подигнут дечји додатак за 5.000 динара, ево колико износи данас ОВО СУ СВИ ДЕТАЉИ ПОМОЋИ ДРЖАВЕ
Нова мера социјалне политике подиже цензус за дечји додатак на 18.000 динара, враћајући право на помоћ стотинама породица у Србији.
Председник Србије Александар Вучић најавио је нову меру социјалне политике након седнице Савета за националну безбедност, представивши је као део ширег одговора државе на економске последице ескалације сукоба на Блиском истоку.
Једна од кључних одлука је повећање цензуса за остваривање права на дечји додатак са досадашњих 13.000 на 18.000 динара по члану домаћинства.Ова мера донета је како би се заштитио најугроженији слој становништва од глобалних инфлаторних удара, али и како би се исправио један системски парадокс на који су грађани дуго указивали.- То је велика, изузетна мера и мислим да ће људи бити задовољни. Имали смо много притужби, мени су се људи жалили у писмима и по друштвеним мрежама. Говорили су да им је много значио тај дечји додатак, а да су због повећања цене минималног рада изгубили то право. То право им враћамо, повећавамо цензус на 18.000 динара - објаснио је председник Србије.
Наиме, услед редовних годишњих повећања минималне зараде у Србији, многе породице са најнижим примањима су технички прешле законски цензус за добијање дечјег додатка, чиме су апсурдно – због благог раста плате – губиле право на драгоцену социјалну помоћ. Подизањем цензуса на 18.000 динара, држава враћа стотине породица у систем социјалне заштите.
Историја дечјег додатка у Србији
Да бисмо разумели значај ове мере, важно је сагледати како се дечји додатак развијао кроз деценије. Ова врста помоћи једна је од најстаријих мера социјалне и популационе политике на овим просторима, а њена улога се драстично мењала у зависности од политичког и економског система.
Социјалистички период (СФРЈ): Дечји додатак је уведен након Другог светског рата. У почетку је имао карактер универзалног права за децу радника и службеника, са циљем побољшања стандарда радничке класе, али и стимулисања наталитета у земљи која је претрпела огромне демографске губитке. Држава је кроз додатак, бесплатно школство и здравство снажно субвенционисала подизање деце.
Кризне деведесете: Током периода ратова, санкција и хиперинфлације, систем социјалне заштите је доживео колапс. Иако је право на дечји додатак формално постојало, његова реална вредност била је обезвређена. Исплате су касниле месецима, а папирни новац који би породице на крају добиле често није био довољан ни за основне животне намирнице.
Транзиција и 2000-те: Почетком двехиљадитих, социјална политика се реформише. Доноси се модернији Закон о финансијској подршци породици са децом, којим дечји додатак губи карактер универзалног права и постаје искључиво мера социјалне политике усмерена на смањење сиромаштва. Уводи се строг имовински цензус – право остварују само породице чији месечни приходи по члану домаћинства не прелазе одређени, законом дефинисан износ.Савремено доба и демографски изазови: У последњој деценији, дечји додатак се редовно усклађује са индексом потрошачких цена. Најновија мера подизања цензуса је кључна јер представља прилагођавање закона реалном стању на тржишту рада, спречавајући да инфлација и раст минималца "избаце" сиромашне из система.
Одлука о подизању цензуса на 18.000 динара доноси олакшање за велики број родитеља који раде за минималац, омогућавајући им да задрже овај вид подршке који је, иако невелик, често пресудан за покривање основних школских и животних трошкова најмлађих.
Колико заправо износи дечји додатак данас?
Да би се разумела права природа ове мере, неопходно је раздвојити родитељски додатак и дечји додатак, који је искључиво мера социјалне политике намењена породицама са ниским примањима.
Износи дечјег додатка се у Србији законски усклађују два пута годишње (1. јануара и 1. јула) са индексом потрошачких цена. Међутим, упркос усклађивањима, ти износи су и даље веома скромни.
Према актуелним подацима за 2026. годину, месечни износи дечјег додатка исплаћују се у следећим вредностима:
Основни износ: 4.415 динара по детету месечно.
За једнородитељске породице и старатеље: Основни износ се увећава за 30% и износи око 5.740 динара.
За децу са сметњама у развоју и инвалидитетом: Износ се увећава за 50% и износи око 6.623 динара.
Максимални износ (увећање по више основа): Закон дозвољава кумулативно увећање највише до 80%, што значи да највећи могући износ дечјег додатка који једно дете може добити износи око 7.948 динара месечно.
Зашто је подизање цензуса на 18.000 динара пресудно?
Гледајући горенаведене цифре од 4.415 до 7.948 динара месечно, јасно је да председникова најава о "повећању на 18.000 динара" не значи да ће породице добијати тај новац за свако дете. Тих 18.000 динара представља нову границу прихода (цензус).
До сада је основни цензус износио нешто више од 13.000 динара. То је у пракси значило следеће: ако четворочлана породица (двоје одраслих и двоје деце) има укупне месечне приходе веће од око 52.000 динара (4 x 13.000), деца губе право на дечји додатак од око 4.400 динара месечно. С обзиром на то да је минимална зарада у Србији претходних година расла и одавно премашила ту цифру, оба родитеља на минималцу, па чак и само један родитељ са платом тек нешто изнад минималне, аутоматски су прелазили цензус.
Подизањем овог прага на 18.000 динара по члану домаћинства (што за четворочлану породицу износи укупно 72.000 динара месечно), држава ефективно "враћа у игру" породице које живе од минималних зарада, омогућавајући им да поново примају дечји додатак који им је инфлација, апсурдно, била укинула.
Иако су сами износи додатка за данашње стандарде и цене хране скромни, за најугроженије породице они често представљају једини начин да деци обезбеде месечну аутобуску карту, школски прибор или ужину.