Духовита прича пуна емоција
Глумац НИКОЛА ШУРБАНОВИЋ открива како је ФИЛМ „СПОРТСКО СРЦЕ” трансформисао његов лик из истоимене позоришне представе: „ОВО ЈЕ САСВИМ НОВИ УГАО ГЛЕДАЊА НА ПАВЛА”
Глумца Николу Шурбановића публика ових дана може да гледа у филму „Спортско срце”, рађеном по истоименој представи, у којем тумачи лик Павла, софистицираног Београђанина који се, због љубави према Маји, нађе у необичном судару два потпуно различита света.
Филм доноси топлу и духовиту причу о покушају девојке Маје да упозна свог вереника са породицом из које потиче. Маја жели да „углади” свог оца Мацуру, харизматичног власника земунске печењаре, пре важног породичног ручка на којем би требало да упозна Павла. Међутим, док Павле покушава да пронађе равнотежу између љубави према Маји и утицаја своје доминантне мајке, разлике између њихових светова све више излазе на видело. Генерацијски јаз, стереотипи и предрасуде постају извор низа комичних ситуација, али и подсетник да су искреност и прихватање често једини начини да се превазиђу разлике међу људима.
Говорећи о филмској верзији приче, Шурбановић је истакао да управо филм доноси нову перспективу на његовог јунака: „Филм доноси нови угао гледања на Павла и открива неке његове нијансе које у представи можемо само да наслутимо или да их публика сама допуни маштом. Веома сам задовољан начином на који је Павле представљен у филму”. Глумац додаје и да му је тек након премијере било лакше да објективно сагледа резултат рада. У почетку, признаје, није могао сасвим да се дистанцира од процеса снимања, али када су се утисци слегли и када је филм погледао као гледалац, многе сцене су га поново насмејале.
Ситуације које су екипа и глумци „живели” током рада на пројекту, а које познају већ годинама кроз позоришну представу, на филму су добиле нову енергију и другачији ритам. Занимљиво је да је прелазак из позоришне у филмску форму понекад доносио и непланиране, али симпатичне тренутке на снимању. Текст је у филму делимично измењен, па су се глумци често враћали на реплике из представе на коју су навикли.
„С обзиром на то да је позоришна представа другачија форма, а текст у филму је делимично измењен, дешавало нам се да инстинктивно кренемо да играмо по репликама на које смо навикли у представи”, кроз смех признаје глумац, додајући да су управо такве ситуације често уносиле додатну енергију у рад на филму.
Упркос томе, филмска верзија је, како истиче, успела да још јасније нагласи оно што је у причи најважније, а то је сусрет два потпуно различита света. Шурбановић објашњава да Павле, кроз тај сусрет, први пут заиста види људе о којима је до тада слушао само кроз мајчине коментаре и предрасуде. Када упозна Мајиног оца и његов начин живота, схвата да су ти људи, како сам каже, „некако живи”. Пошто не уме одмах да пронађе праву реч за тај осећај, Павле то једноставно описује модерним изразом: „Баш сте кул”, јер управо то спонтано осећа у њиховом друштву.
Између осталог, Никола Шурбановић публици је познат кроз бројне позоришне, телевизијске и филмске пројекте. Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду, а током каријере градио је репертоар у различитим театрима и продукцијама. На сцени је остварио запажене улоге у представама попут „Селестина”, „Љубав у Савамали”, „Ножеви у кокошкама” и „Пошто гвожђе”, док је у Позоришту на Теразијама привукао велику пажњу улогом Лојка Зобара у мјузиклу „Цигани лете у небо”. Телевизијска публика упознала га је кроз серије као што су „Синђелићи”, „Преживети Београд”, „Група”, „12 речи” и „Шифра Депот”, а појављивао се и у филмским остварењима међу којима су „Афтерпарти” и „Пси умиру сами”. Захваљујући разноврсним улогама и енергичном сценском изразу, Шурбановић се наметнуо као глумац који успешно балансира између различитих жанрова, због чега га публика све чешће виђа и на великом платну и у позоришту.
Ивана Јапунџа
