ПОЗОРЈЕ У ПУНОМ СЈАЈУ УПРКОС РЕЗОВИМА Светислав Гонцић изабрао осам представа у главну селекцију
Осам представа у такмичарској селекцији очекује нас на предстојећем, 71. Стеријином позорју, у избору селектора Светислава Гонцића, који је од септембра прошле до 15. марта ове године видео више од 40 представа.
„Нису теме биле те које су дефинисале мој однос према овом избору. Пре ће бити да је то сцена сама. Јер сам уверен у то да је важније одржати пламен на сцени и пружити креативном капацитету младих људи могућност да наставе на леђима писаца, гиганата нашег театра, великих глумаца”, изјавио је Гонцић у Позорју на конференцији за новинаре, додајући да му је својеврсна идеја водиља била и Стеријина реченица „Све што је било добро, описаће историја”
Представљајући своју селекцију, Гонцић је навео да се две одабране представе темеље на текстовима великана српске књижевности- Бранислава Нушића („Госпа министрица” из Марибора) и Исидоре Секулић („Госпа Нола” СНП-а); две почивају на драмама модерних класика Душана Ковачевића („Професионалац” Звездара театра) и Милене Марковић („Шине” НПРС из Бањалуке); две доносе читање текстова младих писаца Ђорђа Косића („Централа за хумор” НП из Београда) и Софије Димитријевић („Без буке од два до шест” Хартефакта); а последње две су ауторски пројекти Бориса Лијешевића („Моје позориште”, Атеље 212) и Ђорђа Нешовића („Зашто се смеје?”, НП Сомбор).
У образложењу овог избора Гонцић је навео и да је реч о „скупу различитих позоришних поетика и размишљања, којима је заједнички квалитет доследност у начину изношења сопственог театарског израза”. „Парадокс пролазности, трајања у тренутку, сећања и заборава јесте оно најлепше у овој уметности дијалога у најширем смислу те речи и оног на сцени и оног између сцене и публике, уметности преиспитивања, играња, сагледавања и на крају – изазивања осећања. А осећања су у нама, она су у нашим животима, она су у нашој прошлости, али пре свега у нашој садашњости. Било да су сећања, туге, тескобе или радости и наде, све су то наше приче и наше драме”, навео је Гонцић, подсећајући и на речи Душана Ковачевића: „Све су то наша сећања и страдања”.
Пратећи програм
Извршни директор Стеријиног позорја Горан Ибрајтер најавио је јуче пратеће програме овогодишњег фестивала, од репризирања прошлогодишње изложбе посвећене јубиларном 70. Позорју (која ће бити допуњена причом о лане одржаном фестивалу), чији је аутор Зоран Максимовић, у сарадњи са Позоришним музејем Војводине, до традиционалне поставке „Сцена, маска, костим, лутка”. Ове године ће бити одржано и тријенале, 18. по реду, „Позориште у фотографској уметности”, док ће Позорје младих, из финансијских разлога, бити реализовано у скраћеној форми - кроз јавно читање радова студената драматургије. Иначе, 30. марта биће Мини Милошевић уручена награда за најбољи оригинални савремени драмски текст, чиме ће симболично институција Стеријиног позорја ући у осму деценију постојања.
Иако ће ове године из финансијских разлога изостати међународни програм „Кругови”, директор Стеријиног позорја др Мирослав Радоњић оценио је да ће фестивал бити на довољно високом нивоу да се као организатори неће осрамотити: „Сви овогодишњи програми биће пре свега ту као подсетник на то да је Стеријино позорје јединствена институција и манифестација, у коју су уткане и животне и креативне енергије на хиљаде позоришних стваралаца, драматурга, књижевника, редителја, глумаца, сценографа, костимографа... И да Стеријино позорје припада пре свега њима. И због тога ми све ово и радимо”.
М. Стајић
