ЕВО КАКО РАД ОД КУЋЕ УБИЈА БРАК Многи Срби прибегавају навици која проузрокује проблеме! ПРИМЕНИТЕ ОВА ТРИ ПРАВИЛА КОЈА СУ СПАСОНОСНА
Дневна соба је некада била место за одмор, породични ручак и поподневну кафу.
Данас је она, за хиљаде људи широм Србије, истовремено и сала за састанке, трпезарија, играоница за децу и импровизована канцеларија. Граница између "посла" и "куће" практично је нестала и стопила се у "рад од куће". Иако многи у томе виде бенефите, не сагледају лошу страну целе приче када просечна стан постане тесан за амбиције, рокове и брачни мир.
Узмимо пример да пар ради од куће у том малом простору где сваки тон гласа током вајбер позива или зоом укључења на сваки неопран тањир постаје потенцијални окидач за озбиљан сукоб.
Највећи изазов у тих четрдесетак квадрата није недостатак простора, физички, већ недостатак, назовимо то - "менталног простора". Када партнера гледате осам сати како куца на лаптопу, а затим још пет сати како седи на истом том месту и гледа филм, мозак престаје да прави разлику између колеге и супружника.
Стручњаци упозоравају да се у оваквим условима јавља феномен "сензорне преоптерећености". Стално присуство друге особе, звук тастатуре или телефонски разговори партнера почињу да иритирају зато што људска психа природно тежи тренуцима изолације.
Да би заједнички рад од куће функционисао, неопходно је увести јасну војничку дисциплину. Уколико немате одвојену собу, искористите параван или чак полицу са књигама како бисте направили психолошку баријеру, јер - када је неко иза паравана, он "није код куће" и не треба га прекидати питањима о томе шта ћете ручати.
Слушалице на ушима су универзални знак за "не дирај ме". У малим становима, ово је једини начин да сачувате фокус док партнер у другом углу собе води озбиљан пословни разговор.
Не заборавити мале ритуале
Психолози саветују да у малим просторима не смемо заборавити на мале ритуале који су постојали пре рада од куће. Јутарња кафа без екрана у рукама или договор да се након 18 часова не помињу клијенти и рокови, кључни су за очување блискости.
Посебан проблем у Србији је традиционална подела послова која се често не мења чак ни када су оба партнера код куће. Жене упадају у замку "другог радног времена", односно док су на паузи од посла, оне перу веш или спремају ручак, док партнер, углавном, то своје време користи за одмор.Овај дисбаланс ствара огроман тихи бес који обично експлодира у вечерњим сатима. Решење је у јасној подели кућних обавеза пре почетка радног дана.
Најздравије за везу јесте обавезна шетња након завршетка посла. Чак и 15 минута на свежем ваздуху служи као симболична граница која дели пословни дан од приватне вечери. Без те границе, радни дан се развлачи до касно у ноћ, спавање постаје немирно, а разговори се своде искључиво на посао и проблеме.