Почео сам са Пауновићем! СЕРГЕЈ СЕ ВРАТИО МЕЂУ „ОРЛОВЕ“: Да дочекам и стоту утакмицу за Србију

Пут Сергеја Милинковић-Савића припада овој другој категорији. Од првих корака у млађим селекцијама до статуса једног од носилаца игре А тима, његова прича у дресу Србије добила је посебно признање – „Златну лопту“ за 50 и више наступа у дресу репрезентације.

У тренутку када се подвлачи црта испод свега што је прошло, Милинковић-Савић истиче да признање има посебну тежину, не само због учинка, већ и због периода који је иза њега.

– Хвала свима који су били део овог пута. После дужег и мало тежег времена које је иза мене, Златна лопта ће ми дати још снаге, још мотива за нешто следеће што ће доћи у наредним годинама. Веома сам срећан због овог признања – рекао је Милинковић-Савић.

Емоција је утолико већа када се присети самих почетака и првих дана у Старој Пазови.

– Кад се сетим свог првог уласка у Кућу фудбала у Старој Пазови, и да данас стојим овде са овом Златном лоптом, сигурно да је то једна велика ствар.

Као и код већине великих играча, и код њега један тренутак има посебно место – деби у дресу репрезентације.

– Често се присетим меча против Кине када дајем интервјуе… Прошло је доста времена, али сигурно да ће ми та утакмица увек бити неки печат, с обзиром да је била дебитантска.

Пред националним тимом су нови изазови, а Милинковић-Савић остаје доследан приступу који га је пратио кроз каријеру – корак по корак, утакмицу по утакмицу.

– Наравно, идемо окупљање по окупљање. Ево сад у марту имамо две одличне провере. Треба да размишљамо из утакмице у утакмицу и полако да намештамо оно што шеф тражи од нас.

Посебну симболику носи и тренутак у којем му је признање уручио човек са којим је започео репрезентативни пут.

– Да, првенствено због ове фотографије са Новог Зеланда која краси просторије у Старој Пазови. Кад сам почео овде у млађим селекцијама, почео сам са Вељком. И сигурно да после толико година, ово је велика ствар и за мене и за њега… како је сам рекао, гледао ме је одмалена и сада ми уручује Златну лопте. Знам да и њему то пуно значи.

Наредни период доноси и додатни мотив, јер Србију очекују утакмице са противницима који имају лично значење за везисту националног тима.

– Прво идемо у Шпанију, земљу у којој сам се родио. Сигурно да ће бити тешко гостовање, али лепо је играти са великим екипама ако желиш велике резултате. И после, Саудијска Арабија… играћу против колега из клуба… једва чекам обе утакмице и да почнемо да примењујемо то што шеф тражи од нас.

На крају, уз осмех и поглед у будућност, остаје и жеља која говори о амбицији и трајању:

– Дај Боже да дочекамо и стоту… видећемо. Ја ћу се потрудити. И, наравно, здравље да послужи.