ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ ПРИРОДНИХ ФЕНОМЕНА У СРБИЈИ, А И ДАЉЕ ВАН ГЛАВНИХ МАПА На обронцима Дивчибара крије се призор као из бајке

Специфични слапови подсећају на рајске призоре, њихов извор избија из пећинског отвора, а спуштају се преко наталожених бигрених наслага све до подножја планине Повлен, где се уливају у реку Скрапеж, формирајући на тај начин величанствен водопад.

– Ово место смо открили сасвим случајно, обилазећи села у Косјерићу. Из Маковишта нас је пут навео низ падину, наишли смо на Таорска врела и остали фасцинирани. На релативно кратком растојању вода протиче преко бигрених наслага и тако се формирају бројни слапови и мали водопади. Мештани су нам касније рекли да се управо ту наталожена налази и највећа акумулација бигра у овом делу Србије – рекао је за РИНУ Јован Јанковић из Ужица.

Снага ових врела некада се користила за рад воденица и само на овом кратком току налазило се 12 поточара у којим се млело брашно за становнике оближњих села. Данас на стара времена сећа само једна воденица, чији камен и даље меље. У њој се производи брашно, али управо на том месту путници који су се затекли на Таорским врелима направе паузу и уживају у нестварним крајолицима.

– Желели смо да сачувамо воденицу од пропадања и овде и даље радимо. Место је током летњих месеци поприлично посећено, долазе људи из свих делова Србије, неки са намером, а неки потпуно случајно, пратећи путоказе који се налазе на макадамским путевима. Природа је овде била поприлично издашна, па осим воде расте и шумско воће, лековито биље. Од тога правимо домаћу ракију, којом увек послужимо госте, али и лековите мелеме – каже мештанка која и даље ради у дрвеној воденици.

У селу Доњи Таор, погодно тле и квалитена вода утичу да у ово доба године падине буду прекривене сремушом: дивљом, самониклом биљком која након дугог зимског сна крепи чак и медведе. Мештани су управо у његову част oрганизовaли и манифестацију „Дани сремуша“, а домаћице су прави шампиони кад су у питању рецепти са овом лековитом биљком.

– Сецка се и ставља у ракију комовачу, у мед. Некад су се овде људи највише лечили уз сремуш и били здравији него сад – кажу жене из села Доњи Таор.

Таорска врела проглашена су за Споменик природе и налазе се у поступку заштите, а на његовом подручју предвиђен је режим заштите II степена.