Интервју
Глумица НИНА НЕШКОВИЋ открила све о улози Маје у ФИЛМУ „СПОРТСКО СРЦЕ”, па послала ВАЖНУ поруку: „ДЕЛИМО СЕ САМО НА ДОБРЕ И ЛОШЕ ЉУДЕ”
Нови филм Милана Караџића „Спортско срце”, настао на основу истоимене представе, донео је глумици Нини Нешковић прилику да публици поново донесе свој таленат у неком другачијем светлу.
Млада глумица, која је током досадашње каријере скренула пажњу публике улогама у пројектима попут „Калканских кругова”, „Преживети Београд”, „Клан” и „Државни службеник”, али и серији „Чудне љубави”, у новом остварењу тумачи лик Маје, младе жене која покушава да споји два света која јој подједнако припадају, а која су, наизглед, неспојива. Маја налази равнотежу између љубави према партнеру и односа са оцем, али и између различитих животних стилова, вредности и очекивања. Она је неко ко жели да помири непомирљиво, али се истовремено суочава са сопственим дилемама и несигурностима.
Радња филма прати њен покушај да свог углађеног вереника Павла упозна са оцем Мацуром, харизматичним и темпераментним власником земунске печењаре. Сусрет урбаног, софистицираног света и традиционалног, непосредног менталитета претвара се у низ духовитих, али и емотивних ситуација, у којима на површину избијају генерацијски јаз, породичне тензије и дубоко укорењене предрасуде. Док Маја покушава да „углади” оца и смири ситуацију, Павле балансира између љубави и утицаја своје доминантне мајке, па филм кроз хумор и топлину отвара и озбиљна питања прихватања, идентитета и припадања.
Говорећи за „Дневников” ТВ магазин, Нина Нешковић истиче да филм доноси разрађенију причу у односу на представу, да су реакције публике биле снажне, али и да јој је најважније што „Спортско срце” носи поруку о љубави, прихватању и превазилажењу предрасуда.
– Филм се у великој мери разликује од представе, па сам сигурна да ће публика, која је имала прилику да је гледа током претходне четири године, бити задовољна и да ће јој прича на неки начин бити заокружена и употпуњена. Сви заплети који су у представи тек назначени у филму су у потпуности разрађени и доведени до краја, због чега ће и они који већ познају ову причу бити изненађени тим разликама – напомиње Нина на почетку нашег разговора.
Говорећи о првим сусретима публике са филмом, истиче да јој је посебно значило то што је имала прилику да га први пут погледа заједно са гледаоцима, јер је тада најнепосредније осетила њихове реакције. Управо то заједничко искуство, како каже, донело јој је и извесно изненађење, али и велико задовољство, будући да су емоције из сале биле снажне и искрене. Публика је спонтано реаговала, смејући се, док су поједини тренуци измамили и сузе, што је за њу била потврда да је прича пронашла пут до гледалаца.
– Била сам изненађена колико су људи лепо реаговали. Смејали су се, али и у појединим тренуцима заплакали. Мислим да смо испунили очекивања и да ће сви подједнако уживати – истиче глумица.
Такву атмосферу пратила је и сама реализација филма, те је сет био испуњен смехом и позитивном енергијом, што се, како глумица наглашава, осећало и током рада. Као једну од лепших успомена издваја и то што је рођендан прославила управо на снимању, као и њена колегиница Данијела Нела Михаиловић. Та блискост међу глумцима отворила је, како наглашава Нина, простор за спонтану игру и природну импровизацију, која је додатно обогатила односе међу ликовима и унела посебан живот у сваку сцену. Како даље објашњава, реч је о екипи која се добро познаје и приватно, због чега је често било довољно да један глумац започне неку идеју или гест, а да се она спонтано настави и развије кроз заједничку енергију. Иако је сценарио Ђорђа Милосављевића био чврсто постављен и квалитетно написан, па није било потребе за већим изменама у тексту, управо су ти мали, непланирани тренуци у међусобној игри доносили додатну аутентичност и свежину.
– Било је доста простора за импровизацију, али међу нама се увек дешавало нешто ново када је реч о енергији и међусобној игри –наглашава Нина и објашњава како успева да пронађе свој фокус у захтевним и емотивним сценама и то упркос томе што филм припада комичном жанру и што је атмосфера на сету често разиграна и ведра. – Понекад заиста није лако остати потпуно концентрисан, посебно када радим са овом екипом. Сви су толико духовити и спонтани, стално се шале и импровизују, нарочито у представи, те је атмосфера невероватно разиграна. И сама не бих знала како се то дешава, али једноставно сам присутна у сваком тренутку, без икакве мистификације, потпуно живим тај тренутак.
Драгоцено и охрабрујуће искуство
Нина Нешковић наглашава да јој је важна подршка старијих колега на сету, посебно Миме Караџића и Неле, са којима је раније већ сарађивала на другим пројектима.
– Ја сам имала срећу да ово није први пут да сам радила са њима – присетивши се ранијих заједничких искустава, са Мимом у представи и серији „Калкански кругови”, где је већ тумачила лик његове ћерке, као и са Нелом, са којом је први пут сарађивала у серији „Преживети Београд”.
Признаје да је тада имала трему, будући да су јој Мима и Нела били узори још са факултетских дана, али да је искуство заједничког рада било драгоцено и охрабрујуће
– Јесам имала озбиљну трему од њих, али су сви били веома благонаклони и пуни савета. Нису наметали своје мишљење, већ су били ту у тренуцима када ми је било тешко, увек сам имала коме да се обратим, и то је било веома важно за мене – говори млада глумица.
Нина се осврће и на осетљиво питање Мајиног стида због сопственог порекла, признајући да је то, нажалост, осећање које није непознато данашњем друштву. Као илустрацију наводи и личну реакцију из најближег окружења, када јој је сестра, након гледања филма, искрено рекла колико ју је лик Маје изнервирао и растужио управо због таквог односа према оцу. Како глумица истиче, у тој се реакцији и препознаје један важан сегмент ове приче, који дотиче нешто чега многи нису ни свесни.
– Ако млади људи погледају филм и препознају да су некада, можда и несвесно, осећали тако нешто, надам се да ће им то променити перспективу и да ће схватити да те разлике не постоје, већ да се делимо само на добре и лоше људе – искрено говори Нешковићева.
Искрене реакције публике и изазов да остане емотивно доследна у комичним сценама помогли су да лик Маје буде аутентичан како на позоришној сцени, тако и на великом платну. Филм „Спортско срце” тако постаје више од приче о породици, љубави и предрасудама и носи поруку о разумевању, прихватању и важности малих тренутака. Комбинација талента, посвећености и добре енергије међу глумцима чини да „Спортско срце” остави снажан утисак на гледаоце.
Ивана Јапунџа