(ФОТО, ВИДЕО) Дирљива прича! ИВИЦА (74) СВАКИ ДАН ВОЗИ СВОГ БОЛЕСНОГ ПСА У КОЛИЦИМА: „Ово је Боби, не могу да га успавам, бринем као о детету“
Фотографија старијег човека који у грађевинским колицима вози свог болесног пса на ливаду је обишла регион.
Дирљива сцена из Загреба, коју је случајно забележила њеова комшиница, у само једном дану проширила се друштвеним мрежама и ганула хиљаде људи широм Балкана.
Иза те фотографије крије се Ивица Пенић (74), пензионер који свакодневно брине о свом болесном 15-годишњем псу Бобију као о члану породице. Портал "24сата" посетио га је у његовом дому, где је први пут детаљно испричао њихову заједничку причу – о борби, привржености и одлуци да свог верног пријатеља не напусти, без обзира на године и болест.
"Уђите слободно, овде је Боби. Сада се мало одмара, спава, а онда ћемо у шетњу. Жао ми је, али не могу да га успавам док год се креће, једе, не цвили, нема болове. Бринем о њему као о детету, видите и сами да не изгледа тако лоше јер има све услове. Колико год је могуће, ја улажем и дајем за њега јер то ми је најбољи пријатељ" прича Ивица.
Ове његове речи упаво потврђују оно што је његва комшиница Зденка написала у опису, сада већ виралне фотографије Ивице и његовог пса.
"Док неки напуштају своје здраве псе, постоје људи због којих верујем да још није све отишло дођавола. Људи који враћају веру у људе и својим поступцима чине свет лепшим местом. Гледам комшију из краја како два пута дневно, сваки дан, вози свог болесног и старог пса у колицима на ливаду. Хвала ти, добри човече - написала је она у Фејсбук групи "Закај волим песе".
Ивица нема друштвене мреже ни паметни телефон, већ само онај стари за позиве и поруке, који не престаје да звони. Да су он и Боби преко ноћи постали "звезде" сазнао је од комшија и пролазника који га заустављају како би га поздравили и захвалили му на људскости и бризи за старог и болесног пријатеља.
Боби скоро напунио 15 година
Боби је, рекао је Ивица, 3. марта напунио 15 година. Са годинама су га сустигли и здравствени проблеми па је тако Боби прошле године у августу доживео мањи мождани удар, има проблема са бубрезима, слеп је на једно око, а и на друго слабије види. Ни слух га више не служи како треба, а код ануса има тумор, који није злоћудан. Не могу да га оперишу јер би то било превише ризично, али не омета његове основне функције.
Већ и тешко хода, због чега га Ивица свакога дана три до четири пута у колицима, обложеним ћебадима како би му било удобно и топло, вози на ливаду. Тамо га подигне на ноге, како би Боби могао да прошета и обави шта треба. Упркос годинама и нарушеном здрављу, Боби је покретан, хода док се не умори, а онда легне и чека да га Ивица подигне и у колицима врати кући. Њих двојица живе сами у стану у "чоколадној згради".
Ивица је хигијеничар, чисти околину зграде и контејнере.
"Током маскенбала чекао сам до 12 сати да се Боби пробуди. Хтео сам да га одведем на маскенбал, у ауту сам све припремио, а он спава и спава. Када сам га подигао, вероватно је доживео шок, почео је да се отима, лаје, није га било могуће смирити... На крају сам замолио једног комшију и одвезли смо га на Ветеринарски факултет. Тамо су му дали инфузију, снимили све органе, вадили крв и рекли да има проблема са бубрезима, па му сада купујем посебну мокру храну за мале псе и имам лек, течност, коју му, када се наједе, убризгам у уста - говори овај брижни пензионер.
Ивица се о њему брине 24 сата дневно
Када је Боби имао мождани удар, Ивица се о њему бринуо 24 сата дневно.
"Возио сам га бициклом у великој корпи, није било оне надоградње, то сам касније ставио да не може да испадне. Он се јадан усправио, већ сам ја стао, али је некако испао. Масирао сам га, викао сам: "Упомоћ, упомоћ!". Неки Словенци су случајно наишли колима, изашли, имали су две флаше воде, масирали смо га... Дошао је себи, брзо сам се вратио бициклом кући и на Ветеринарски факултет. Тамо су га прегледали и рекли да је имао мањи мождани удар... Ништа није могао, али мало по мало, опоравио се и сада је добро - прича Ивица кроз сузе.
Свестан је и он да ће се једног дана морати опростити од Бобија. Али док тај дан не дође, спреман је да да све од себе како би Боби имао сву потребну љубав и негу у својим позним годинама. Присјетио се како га је узео као штене од једног човека на пијаци на загребачком Хрелићу. Одмах су "кликнули".
"Један човек који је продавао старине донео је четири штенета, три црна и он једини светао. Загледао сам се у њега, а и он је одмах хтео мени. Како сам га узео, он ме лиже, љуби... Рекао сам да га сада водим кући. И од тада смо заједно - каже нам Ивица, који је са Бобијем пропутовао Хрватску уздуж и попреко:
"Путовали смо заједно на море, на реке, језера. Он је био активан и слободан. Од Истре до Дубровника све је прошао, када сам ишао у град бициклом, увек је ишао са мном. Има људи који ми саветују да га не мучим, али то није мучење. Он има услове, ништа га не боли. Када више не буде могао да једе, када више не буде изгледао добро, када то кажу и лекари... И ја сам стар и ја ћу једног дана отићи, али све у своје време - говори Ивица, којем су добри људи након објаве у медијима донели нова колица за Бобија.
Blic/24sata.hr