ОД ВРХА СВЕТА ДО ТИШИНЕ СЕЛА: Како живи Мали Буда после славе ФУДБАЛ МУ ДАО СВЕ, САД ВОЗИ АУТО СТАР 40 ГОДИНА
Некада један од најбољих фудбалера на планети, данас човек који живи мирно и повучено далеко од рефлектора — живот Роберта Бађа драстично се променио након завршетка каријере.
Легенда италијанског и светског фудбала, после година проведених под светлима стадиона, пронашла је свој мир на селу, у потпуно другачијем ритму.
Бађо је пре скоро 22 године одиграо последњи професионални меч. Његов препознатљив стил, елеганција на терену и чувени реп учинили су га иконом једне ере. Ипак, данас се поставља питање како изгледа његов живот без фудбала — спорта који га је прославио, али му је оставио и трајне последице. Због здравствених проблема, већ годинама не игра ни рекреативно, чак ни са пријатељима.
Освајач „Златне лопте“ из 1993. године био је званично најбољи играч света, али никада није подигао трофеј Лиге шампиона. Иако остаје жал за тим успехом, још већа је чињеница да данас не може ни симболично да се врати на терен и заигра бар неколико минута.
Његова ћерка Валентина једном је открила колико је то болно за породицу:
„Од када је завршио каријеру, није играо. Чак и када покуша са нама у дворишту, стане после неколико потеза јер га боли и плаши се нове повреде. Недостаје ми да га гледам како игра — тај осећај, та енергија, радост када постигне гол...“
Трагови професионалног спорта остали су дубоко урезани. Бол и страх су и даље присутни, а Бађо избегава да се враћа на најтеже тренутке из каријере. Његова ћерка је једном приликом признала:
„Највише ме боли када га видим тако сломљеног у тим годинама.“
Ипак, некадашњи ас је пронашао нови смисао далеко од публике, новинара и притиска. Данас ужива у једноставном животу на селу. Своје дане проводи радећи физичке послове:
„Сечем дрва, возим трактор, увече сам толико уморан да једва стојим,“ описао је свој свакодневни живот.
Иако је одавно напустио фудбал, људи га и даље препознају. Једна анегдота то најбоље показује — када му је један мештанин тражио аутограм на аутомобилу, Бађо се нашалио:
„Ето, још један уништен ауто.“
Међутим, власник му је одговорио:
„Напротив, сада је непроцењив.“
Слава га очигледно није променила. И после две деценије, вози стари „Фијат“ стар око 40 година — идеалан за сеоске путеве и његов нови начин живота.
Фудбалску причу започео је у Вићенци, наставио у Фиорентини, а 1990. године прешао у Јувентус, што је изазвало бурне реакције у родном граду. Касније је носио дресове Милана, Болоње и Интера, а каријеру је окончао у Бреши 2004. године. За репрезентацију Италије одиграо је 56 утакмица и постигао 27 голова.
Ипак, један тренутак заувек је обележио његову каријеру — промашени пенал у финалу Светског првенства 1994. године против Бразила. Иако је био херој генерације, та сцена остала је као симбол његове спортске драме.