ВОЗОВИ СОКО И ТАУРУС СПРЕМНИ ЗА СТАРТ Путнички саобраћај на брзој прузи између Београда и Будимпеште ситно броји
Пре месец дана профункционисао је теретни саобраћај на брзој прузи између Београда и Будимпеште, а сваки дан очекује се да крене и први путнички воз између главних градова двеју суседних држава.
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто тада је рекао да су се железничке компаније Србије и Мађарске сагласиле да то буде најкасније до 27. марта, што значи да би тај историјски тренутак могао да се догоди и данас.
Претходних дана, по речима директора Мађарске железнице Жолта Хеђија, српски и мађарски путнички возови испробавали су пругу на супротној територији, што се могло видети на нашој деоници брзе пруге од Београда до Суботице. Две композиције брзог воза, спојене, саобраћале су ових дана на релацији између та два града.
– Док мађарске локомотиве „испробавају” пругу Београд–Будимпешта у Србији, ми код куће припремамо кинеске моторне возове „Соко“ железничке компаније Србије за саобраћај на новоизграђеној прузи 150. Тестирања ускоро почињу. Прва два моторна воза стигла су данас, тако да већ сутра може да почне званична пробна вожња, а истовремено ће се обављати и обука мађарских машиновођа. У наредним данима, тестирањима ће бити обухваћена још два возила – објавио је на свом Фејсбук профилу пре два дана директор Железнице Мађарске Жолт Хеђи.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић такође је најављивала успостављање путничког саобраћаја на прузи за велике брзине Београд–Будимпешта до краја марта. Возови ту деоницу, по њеним речима, преваљиваће за близу три сата, а пре изградње брзе пруге требало им је око осам часова. Цена карте у једном смеру износиће 25 евра, а пасошка и царинска контрола биће убрзане јер су испуњени сви највиши стандарди безбедности.
Док мађарске локомотиве „испробавају” пругу Београд–Будимпешта у Србији, ми код куће припремамо кинеске моторне возове „Соко“ железничке компаније Србије за саобраћај на новоизграђеној прузи 150, објавио је на Фејсбуку директор Железнице Мађарске Жолт Хеђи
Према речима Софронијевићеве, за возове који ће директно саобраћати између Београда и Будимпеште предвиђено је да српска страна граничну и царинску контролу обави на станици на Прокопу, а Мађари у Келебији, односно током вожње. Истакла је да ће то убрзати путовање и да ће на деоници пруге кроз Србију брзина возова бити до 200 километара на сат, а кроз Мађарску 160 км.
Предвиђено је и да на тој траси саобраћа осам пари возова са 16 полазака – пет српских Сокола и три мађарска Тауруса. У плану су две директне линије практично без заустављања, односно само са техничким стајањем у станици Келебија, које ће трајати 21 минут.
Први теретни воз, који је 26. фебруара неколико минута после поноћи кренуо из Будимпеште ка Београду, озваничио је стављање у употребу највећег и најзначајнијег инвестиционог и инфраструктурног пројекта у овом делу Европе. То је и први прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, који су заједнички реализовале Србија, Мађарска и Кина.
Изградња пруге за велике брзине у Србији почела је у августу 2017. године и била подељена на три фазе и деонице: Београд Центар – Стара Пазова (34,5 км), Стара Пазова – Нови Сад (40,4 км) и Нови Сад – Суботица (108,1 км) и то је прва пруга за брзине до 200 километара на сат у региону.
Како је све почело
Брза пруга Београд–Будимпешта део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“ инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина.
Вредност читавог пројекта изградње пруге за велике брзине кроз Србију од Београда до Суботице према уговору износила је око 2,2 милијарде долара, а финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске ЕXIM банке, уз учешће пара из буџета Републике Србије. За разлику од Мађарске, на нашој деоници брзе пруге прво су у саобраћај пуштени путнички возови. На траси од Београда до Новог Сада први путнички воз кренуо је 19. марта 2022. године, а на деоници од Новог Сада до Суботице редован путнички саобраћај успостављен је 8. октобра прошле године, да би након тога кренули и теретни возови.
Подразумевала је реконструкцију дотадашње једноколосечне пруге и изградњу другог колосека, како би се формирала савремена двоколосечна пруга високих перформанси за мешовити – путнички и теретни саобраћај и брзину до 200 километара на час.
У радове се ушло од друге деонице – од Старе Пазове до Новог Сада, на којој су подигнута два најважнија инфраструктурна објекта у служби железничког саобраћаја у оквиру читавог пројекта на нашој територији – вијадукт и тунел у Чортановцима.
Тунел се састоји од две цеви, свака са по једним колосеком, дужине од по 1,2 километра. Вијадукт је дуг 2,9 километра и носи га 59 стубова, од којих је највиши 28 метара. Ту деоницу је радила руска компанија РЖД Интернешнел, а пројекат је финансиран из руског кредита за модернизацију српских железница.
Деоницу између Београд Центра и Старе Пазове градио је кинески конзорцијум „China Railway International” и „China Communications Construction Company”, а радови су почели 5. јуна 2018. године. Исти конзорцијум од 7. априла 2022. године, када је обустављен железнички саобраћај између Новог Сада и Суботице, градио је пругу на тој, последњој деоници брзе пруге.
З. Милосављевић
