Лепо не значи добро! ЕВО КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ ПРАВИ МЛАДИ ЛУК међу савршеним главицама на тезги, ТАЈНА је у корену
Пролеће на пијаци увек носи исти утисак, све делује свеже, зелено и примамљиво, као да је управо убрано из баште. Управо тада већина људи прави исту грешку, бира оно што изгледа најуредније и најлепше, верујући да је то аутоматски и најбољи избор.
У стварности, код младог лука ствари функционишу потпуно другачије, јер оно што највише говори о његовом квалитету није видљиво на први поглед.
Где се заправо види истина о младом луку
Ако желите да знате шта заправо купујете, поглед морате спустити ниже, тачно на прелаз између беле главице и зеленог дела. Ту нема естетике која може да завара, нема површинског сјаја који одвлачи пажњу, већ остаје само оно што је реално. Код лука који је природно гајен тај прелаз никада није савршен, постоје мале неправилности, трагови земље, благе разлике у нијанси које делују као ситне мане, али су заправо најпоузданији знак да биљка није форсирана.
Са друге стране, лук који делује беспрекорно често крије другачију причу. Када је структура превише чврста, боја уједначена до те мере да делује неприродно, а на дну се појаве ситне беле наслаге или трагови који личе на прах, то је јасан сигнал да је третиран хемијом. Оно што додатно потврђује сумњу јесте одсуство мириса, јер природан млади лук има изражену арому чак и пре него што га пресечете, док онај који је убрзано узгајан често остаје готово без мириса.
Зашто "најлепши" лук на тезги често није најбољи избор
Управо зато старији људи на пијаци никада не бирају "најлепше". Њихово правило је једноставно, оно што изгледа савршено најчешће није природно. У раној сезони, превелике главице и потпуно уједначена пера нису знак квалитета, већ последица убрзаног узгоја и додатних ђубрива. Много је поузданије узети лук који има малу неправилност, благу разлику у боји или облику, јер такав производ обично задржава и укус и нутритивну вредност.
Грешке које правимо и када га донесемо кући
Грешке које се праве не завршавају се на тезги. Често се бира лук који је већ опран и стоји у води, јер делује свежије, али управо то убрзава његово пропадање и смањује квалитет. Слично је и са начином чувања код куће, јер ако се одмах опере и остави у фрижидеру, влага ће убрзати кварење.
Много је боље оставити га благо "прљавог" и очистити тек пред употребу, када се може правилно опрати и припремити.
На крају, правило које важи за млади лук заправо важи за већину ствари које купујемо, оно што изгледа превише савршено често је само добро упаковано, али не и заиста квалитетно. Оно што има малу ману, траг земље и неправилност у боји много чешће долази из стварне производње, а не из убрзаног процеса који даје леп изглед, али празнији садржај.
