СЕЈЕ СЕ У ПРОЛЕЋЕ, А ПО ХЕКТАРУ ДОНОСИ И ДО 25.000 ЕВРА! Српски паори све више улазе у производњу ове културе ТРАЖЕНА ЈЕ СВАКОГ ДАНА, а профит изненађује
У Србији се бели лук највише гаји у Војводини, посебно у Бачкој, Банату и Срему, где доминира интензивнија производња.
Бели лук је једна од најтраженијих, али и најисплативијих повртарских култура у Србији, због чега све више произвођача улази у производњу овог поврћа. Нема домаћинства које га не користи сваки дан, а да не причамо о удравтсвеним бенефитима коришћења белог лука у исхрани. Бели лук може донети озбиљан извор прихода, додуше његов узгој је далеко захтевнији него што се на први поглед чини.
У Србији се бели лук највише гаји у Војводини, посебно у Бачкој, Банату и Срему, где доминира интензивнија производња. Мање површине налазе се у Шумадији, Поморављу и западној Србији, док је у лесковачком и нишавском крају присутна традиционална производња позната по домаћим сортама и крупнијим главицама.
Процене показују да се бели лук у Србији гаји на око 4.000 до 6.000 хектара, али углавном у мањим, породичним газдинствима, а не у великим индустријским системима. Наравно, има га и у свакој сеоској башти за потребе укућана тог домаћинства.
Знање и улагање
Иако делује као једноставна култура, бели лук спада у повртарске културе које траже знање, квалитетан садни материјал, правилну заштиту, наводњавање и складиштење након бербе. Посебно је важно поштовање плодореда, јер се бели лук не сме често садити на истој парцели због болести и исцрпљивања земљишта.
Улагања и зарада
Трошкови производње највише зависе од садног материјала, који представља највећу ставку улагања. Укупна улагања у просеку се крећу између 3.000 и 6.000 евра по хектару, укључујући припрему земљишта, ђубрење, заштиту и наводњавање. Цена белог лука на тржишту креће се од 2 до 4 евра по килограму, у зависности од квалитета и периода продаје. Уколико се оствари просечан принос од око 8 тона по хектару, укупни приход може износити од 16.000 до 32.000 евра. Када се одбију трошкови производње, чиста зарада се најчешће креће између 10.000 и 25.000 евра по хектару.
Због тога многи произвођачи сматрају да бели лук спада међу најисплативије повртарске културе у Србији. Међу повртарима се често може чути да "сваки уложени динар у производњу белог лука доноси три динара зараде". Та тврдња може бити тачна, али искључиво у условима добре производне технологије, стабилног приноса и повољне цене на тржишту.
У пракси, однос улагања и добити може значајно варирати од приближно 1:1,5 у слабијим годинама, па све до 1:3 или више у интензивној и добро организованој производњи.
Стручњаци истичу неколико фактора који пресудно утичу на брз повраћај улагања:
квалитетан и здрав садни материјал
наводњавање у критичним фазама раста
правилно складиштење и чекање више цене
директна продаја без посредника (пијаце, ресторани)
продаја у периодима када цена достиже максимум
Бели лук је повртарска култура која не обећава брзу и лаку зараду, али уз знање, дисциплину и добру организацију може донети озбиљан профит, зато и спада међу наисплативије културе које се гаје у домаћој повртарској производњи.
Приноси зависе од начина производње и услова:
Традиционална производња: од 4 до 6 тона по хектару
Интензивна производња са наводњавањем: 8 -12 тона
У најбољим условима: и до 15 тона по хектару
