КАРЛОВАЧКА БОЛНИЦА ИЗ 18. ВЕКА ПРЕОБРАЖАВА СЕ У НОВИ КУЛТУРНИ ХАБ Одабрана компанија за израду техничке документације
Новосадска компанија АГ Институт ДОО сачиниће пројектно-техничку документацију за будући Културни центар у Сремским Карловцима.
Одлука о додели уговора након спроведеног јавног конкурса донета је 20. марта. Како се може видети из тог документа, та компанија има рок од 90 дана да заврши уговорени посао, и то за 6.990.000 динара са ПДВ-ом.
Након што је прошле године купљен објекат у Митрополита Стратимировића 110 у Сремским Карловцима за потребе оснивања и рада културног центра новцем из покрајинског и републичког буџета, локална самоуправа предузела је први корак да се зграда доведе у употребно стање расписавши у фебруару конкурс за израду пројектно-техничке документације (ПТД).
Како је у конкурсној документацији било наведено, иако је закључак на основу визуелног прегледа да је објекат у релативно добром стању, задатак пројектаната је да сачине комплетну пројектно-техничку документацију за реконструкцију, адаптацију и санацију објекта за потребе будућег културног центра у Сремским Карловцима, као и спровођење свих неопходних стручних истраживања и анализа.
Из тендера се види да је план да у левом делу објекта, гледано са улазне капије, дуж улице Митрополита Стратимировића буду просторије културног центра. Предлог је да атријумско двориште буде подијум за манифестације на отвореном и коришћење у летњем делу године.
Пред пројектантима је задатак и да испројектују вишенаменске, као и просторе за изложбе, промоције, и друге садржаје из области културе, и да размотре могућност за музејски кутак.
Болница из 18. века
Зграда у којој ће бити Културни центар била је у далекој прошлости болница или шпитаљ. Дуго је доказ о томе пружала спомен-плоча на згради из 1857. коју потписује патријарх Јосиф Рајачић, али је она сада потпуно нечитка.
Болница у Карловцима је постојала још у другој половини 18. века. Стекавши статус слободне војничке вароши, тј. војног комунитета 1753. године, Карловци су остварили право да на својој територији организују све облике живота, између осталог и здравствену заштиту. Карловчани су се обавезали да ће од сопствених пара саградити болницу, али и основати фонд из ког би се издржавали сиромашни и оболели. Економска ситуација након стицања статуса комунитета није била повољна, па је градња болнице почела тек 1770. Став је био да болницу треба саградити у Доњем крају, на улазу у место из смера Београда, где би се у случају појаве заразних болести у њој могли сместити заражени. Зна се да је подигнута на нестабилном терену, па је 1797. срушена и изграђена две године касније на бољем тлу.
У десном делу објекта са амфитеатром се планира да буде седиште разних удружења која делују на територији општине. Опција је и да део зграде буде дат у дугорочни или краткорочни закуп, чиме би се обезбедила економска независност центра.
Паркирање би требало да буде на простору у Улици Митрополита Стратимировића, као што је то био случај и док је ова некадашња карловачка болница била у рукама ИГМ „Стражилово“, као и Високе школе за менаџмент и пословне комуникације. Замисао је и да трг испред зграде, као јавни простор, буде у функцији објекта, али га треба уредити у складу са потребама.
Председник општине Дражен Ђурђић истакао је да је захваљујући Републичкој и Покрајинској влади купљен тај објекат, чиме је створен један од услова да у Карловцима заживи установа културе тог типа. Он је изразио очекивање да ће се до краја ове године или почетком идуће кренути с његовом адаптацијом.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
