(ФОТО) ЗАСЛУЖАН ЗА РАЗВОЈ ТЕЛЕСНО И МОРАЛНО ЗДРАВОГ СВЕШТЕНСТВА На Богословски интернат у Сремским Карловцима патријарх Бранковић је утрошио 230.000 форинти из сопственог џепа

То је друго по реду Николићево дело настало по налогу патријарха Георгија Бранковића, започето 1900. а завршено следеће године.

Потреба за постојањем просветне установе тог типа јавља се рано, још у 18. веку и на њеном отварању радили су митрополити Мојсије Путник, Стефан Стратимировић, Стефан Станковић, као и патријарх Јосиф Рајачић. Да оствари ту идеју пошло је за руком Георгију Бранковићу који је исте године када је изабран, Саборском одбору упутио предлог о оснивању богословског семеништа како би се створили услови за успешније образовање свештеничких кандидата. Или како је сам Бранковић објаснио: „ ...да се избаве пупољци у своме развијању из мрачних, влажних и загушљивих станова; да се спрече телесне и моралне штетне последице, те да се пошаље српском народу и телесно и морално здраво свештенство“. 

Зграду посебном чини и чињеница да је патријарх Бранковић на њену изградњу утрошио 230.000 форинти из сопственог џепа. 

Та двоспратница завршена је крајем 1901, али је њено унутрашње уређење трајало још две године, тако да су се први питомци у њу уселили почетком школске 1904/1905.

Различити су ставови стручњака када је реч о стилу у ком је саграђена. Павле Васић, аутор „Уметничке топографије Сремских Карловаца“ сматра да је зидана у псеудовизантијском стилу, док је Вељко Петровић заступао тезу да је то „Николићев еклектички покушај да створи нешто ново, нови стил, дајући фасадама полихромију, а прозорима изглед на којима се одражава византијска и готичка традиција“. Постоји и треће мишљење по којем је то објекат настао на основу бечког Ханзеновог програма. 

На врху зграде пише: „Православни богословски семинар, патријарх Георгије Бранковић српском народу 1901.“

Испред зграде су стајале бисте Георгија Бранковића и великог српског добротвора Саве Текелије, рад вајара Ђорђа Јовановића, али су их усташе током Другог светског рата уништиле. Изнад улаза у зграду је икона словенских апостола, Светих Ћирила и Методија, заштитника семинара.

Отпор неистомишљеника

Колико је патријарх Георгије Бранковић мислио о свему приликом градње интерната, говори и податак да је бојећи се да неће бити довољно места за парк, купио плац од неког Немца. 

О томе он пише свом зету др Милану Максимовићу: „Морао сам исти грунт и због тога купити, што су радикали подговорили Швабу Фридриха, који је иначе у добром стању, да на томе месту подигне биртију, мени у пркос, да могу опет којешта по Застави трабуњати на каквом сам месту Семинар подигао“. 

Ученици Карловачке богословије у том здању уживали су благодати тада једног од најсавременијих интерната, до Првог светског рата. Од 1920. до 1941. у њему су били смештени ђаци Богословије Светог Саве из Београда. 

После Другог светског рата зграда семинара и Стефанеум су биле национализоване. У њих се 1960. године усељава новооснована институција Савезни центар за унапређење механизације у пољопривреди, чији оснивачи су били Савезна влада ФНРЈ и Организација уједињених нација за исхрану и пољопривреду ФАО из Рима. До 1991. интернат је био у рукама локалне самоуправе и Савезног центра за механизацију, када опет отвара врата ђацима богословије.

Ове године у унутрашњости здања биће изведени радови који треба да смештај ђака учине комфорнијим и модернијим, али и погодним за издавање туристима током лета. 

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.