БЕЗ ПОСЛА, ЗА МАЊЕ ОД ДВЕ НЕДЕЉЕ, ОСТАЛО ОКО 500 ИТ РАДНИКА Да ли су информационе технологије изгубиле ореол најстабилније и најпрофитабилније индустрије?
У протеклих десетак дана у нашој земљи дошло је до серије отказа у неколико фирми из ИТ сектора.
Поједине фирме су затвориле своје пословање у Србији, неки су само делимично умањиле свој број запослених, а прве рачунице показују да је без посла остало око 500 запослених.
Стручњаци истичу да оваква ситуација уопште није неочекивана, те да ова појава није само задесила нашу земљу, већ је глобалног карактера. Према њиховим речима, ИТ индустрија се мења, послова још увек има, али се критеријуми променили, те је сада потребно знање из АИ како би неко остао конкурентан и присутан на тржишту.
Талас затварања кренуо је са италијанском фирмом Lottomatica. Ова компанија је средином марта затворила цео огранак у Србији, а отказ је добило 348 запослених у једном дану. Уследила су потом отпуштања и у компанији Block, а као и гашење канцеларије Зендеска у Београду, где је радило 60 људи.
ПР Инфостуда Милош Турински истиче да ово што видимо последњих месеци није само српска појава.
"То је глобални тренд који се полако али сигурно пресликава и на наше тржиште. Оно што знамо, ако се сећамо периода до неке 2022. године, јесте да је ИТ као индустрија била синоним за сигурно запослење и то је готово тако стајало без преседана у односу на све друге гране", рекао је Милош Турински и додао:
"То је трајало до краја 2022. године, а сада се та слика, нажалост, мења. Оно што видимо и на тржишту, јер је глобална ствар у питању, јесте да вештачка интелигенција мења структуру потражње за одређеним профилима. Сви они послови који су некада били везени за те неке одређене рутинске задатке, развој софтвера, тестирање, па чак и корисничка подршка, све више и више се аутоматизује, баш због развоја АИ", рекао је он.
Додао је да је јако битно да схватимо да ово не значи да ИТ као индустрија, као грана, одумире. Ово значи, како он наводи, да се само ИТ трансформише и да брзина те трансформације није нешто где можемо само да седимо и да мирно чекамо.
"Оно што видимо из података на тржишту рада јесте да потражња за ИТ стручњацима и даље постоји, али да се она померила. То је битно да разумемо. Траже се људи који знају да раде са алатима вештачке интелигенције, који разумеју шта аутоматизација може да уради, а шта не може да уради са друге стране. И који алати су у стању да преузму комплексније задатке", додао је он.
Наводи да су у најтежој позицији у целој индустрији заправо јуниори.
"То су почетничке позиције. Улаз у ИТ индустрију је отежан, баш из тог разлога што АИ много брже ради неке ствари. Ако целу ову причу померимо на ниво Србије, за нас је ово посебно важно је јер ИТ годинама градио репутацију да смо сигурна дестинација у контексту Србије као српског ИТ тржишта. Ако хоћемо да задржимо такву репутацију, морамо да пратимо системски где иде потражња, што се односи и на образовни систем, компаније и сваког појединца који ради у ИТ индустрији", рекао је Турински.
Сматра да има гомила фактора који су утицали на отказе, те да није само АИ у питању.
"Имамо глобално успорење. Оно од чега је заправо све почело – успоравање на глобалном нивоу, и то после пандемијског бума када су компаније масовно запошљавале раднике. Крајем 2022. године и почетком 2023. је кренула корекција. Многе фирме су прерасле своје потребе из разлога што је кренула и економска криза на глобалном новоу. Опао је и новац који је био усмерен на развој онога што је ИТ радио, па су негде и потребе пале. Морало је доћи до оптимизације кадрова", рекао је он.
Додао је да се ИТ брзо развијао, те да од уплива Chat GPT-ја имамо на стотине алата који могу да замене почетничке оперативне послове, а сада када се све стави у један пакет, имамо ситуацију коју видимо данас.
"ИТ се трансформисао. Они програмери који су могли да се запосле познајући само једну технологију и да изгледа да имају сигурно радно место да не морају ништа да брину, сада то више није случај. Тражи се шире и дубље познавање самог процеса рада, не само једне технологије већ много шире АИ технологије. Мора да се познаје контекст пословања, пројеката, разумевање потребе компаније, више технологија да бисте остали конкуректни у овој индустрији", навео је он.
Вукашин Стојков, оснивач Стартита, истиче да овде улогу игра чињеница да је у питању врста технологије која у сржи подрива бизнис модел људске радне снаге.
"Раније су фирмама требали спратови људске снаге да одрађују рутинске али нужне послове. Сада те послове ради АИ за неупоредиво мање новца, без одмора, без радних права... Радници са АИ сада могу да раде и до 10 пута више посла него раније. Високе цене радне снаге играју улогу, али ни близу колико ова суштинска промена", рекао је он.
Он истиче да му је интересантно да су и неки од најискуснијих и најспособнијих људи, и то у водећим фирмама, не нужно уплашени, али забринути на неки рационалан начин.
"Једино што можемо да очекујемо је још нестабилности. Има неких истраживања да ће нам због АИ заправо ускоро требати 10 пута више радника у ИТ-у. Ствар је у томе што нико не зна, и управо то додатно храни ту нестабилност", додао је он.
На питање да ли је ИТ овим изгубио ореол најстабилније и најпрофитабилније индустрије на тржишту, Стојков истиче да није још, да би било илузорно рећи да не би могао ускоро ако се ствари овако наставе.
"Ствари које би требало да се десе да се то не би тако остварило укључују агресивно и мудро усвајање АИ код свих домаћих ИТ, и шире, фирми. Ако глобално тржиште жели ефикасност, а жели, АИ је начин да се дође до тога. Сви који остану у овој тржишној утакмици ће то урадити пре или касније, али ће велику предност имати они који то ураде међу првима", закључио је он.
Урош Матејић
