У ПЕНЗИЈУ ТЕК СА 70 ГОДИНА За грађане рођене 1971. први чек стиже 2041. године ЉУДИ ШОКИРАНИ НОВИМ ЗАКОНОМ
Док се у Европи све више земаља суочава са продужењем радног века због све дужег очекиваног животног века, Данска је направила значајан корак - граница за одлазак у пуну старосну пензију подиже се на 70 година за оне рођене након 31. децембра 1970. године.
Оваква реформа ставља Данску на чело ЕУ по дужини радног века и отвара питање како би слична политика утицала на земље Балкана, укључујући и Србију, где је старосна граница за пензију и даље 65 година, а очекивани животни век нешто краћи него у западној Европи.
Дански парламент прошле године усвојио је пропис којим се граница за одлазак у пуну старосну пензију, за оне рођене након 31. децембра 1970. године, подиже на 70 година. То значи да ће Данац рођен првог јануара 1971. или касније моћи да се пензионише тек 2041. године.
Овим потезом Данска ће престићи Грчку и званично постати земља са најдужим радним веком у Европској унији. Још 2006. године они су повезали старосну границу за пензионисање са очекиваним животним веком, а овај праг ревидира сваких пет година. Тренутно је граница на 67 година, док се предвиђа да ће након 2070. Данци моћи да се пензионишу тек са 74 године.
У Грчкој, где ће старосна граница 2030. године бити 68,5 година, радни век ће и даље бити најдужи у ЕУ, и то пола године дуже него у Данској. Пензиона реформа коју је подржао дански парламент део је споразума о социјалној помоћи из 2006. године, којим се жели осигурати економски одржив систем социјалне заштите прилагођавањем границе за одлазак у пензију очекиваном животном веку. Заговорници овог модела сматрају да је подизање границе неопходно како би се очувао пензиони систем без додатног оптерећења будућих генерација. Реформу су подржале све водеће данска парламентарне странке, сматрајући да континуирано померање границе представља друштвено одговорно прилагођавање демографским реалностима и предуслов за очување данског модела социјалне заштите, односно за избегавање додатног притиска на јавне финансије.
Старосна граница за одлазак у пензију у 21. веку расте широм Европе као одговор на повећање очекиваног животног века и дужине времена проведеног у пензији. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) предвиђа да ће се до 2060. године граница у ЕУ приближити 67 година, а да ће више земаља прећи границу од 70 лета.
Европљани живе све дуже
Просечни очекивани животни век у Европској унији за особе рођене 2024. године достигао је 81,5 година. То значи да све већи број становника након стицања старосне пензије проводи и више од 30 година у пензији. Такав тренд је позитиван и пожељан, али представља изазов за постојеће пензионе системе. Међутим, многи Данци упозоравају да продужавање радног века није одрживо и да треба размотрити диференциране пензионе моделе који узимају у обзир радно окружење и професионалну позадину. То што људи живе дуже не значи нужно да су дуже здрави и способни за рад.
- Мислим да је ово нереално и неразумно. Не можемо да радимо довека. Управо сам напунио 47 година и видим да ме чека још много година на тржишту рада. Можда ћу морати да пронађем ново занимање - рекао је за дански јавни радио радник Томас Јенсен и додао: - Физички захтевне послове је тешко радити до 70. године, па старосна граница за пензију не би требало да буде иста за све. Већ сам имао операцију колена, рамена и леђа. Цео живот сам плаћао порезе. Требало би да имам и времена за децу и унуке.
Осим тога, Данци ни приближно не живе најдуже у Европи, док им је радни век најдужи. Према последњим подацима Еуростата, очекивани животни век у Данској износи 82 године, што је две године мање него у Шпанији и Шведској, али три године више него у Хрватској, која се, као и већина новијих чланица Европске уније, држи границе од 65 година.