АЛЕКСАНДАР СТАНКОВИЋ ОТВОРЕНО КАЖЕ: "Звезда је апсолутно мој клуб, не бих имао проблем да једног дана заиграм тамо"
Јуче у Луцерну, данас у Клуб Брижу, већ од лета вероватно назад у миланском Интеру.
У будућности можда и у – Црвеној звезди. Јер Александар Станковић у интервјуу за совеначку Ногоманију отворено каже: Звезда је клуб за који навија.
Не треба ни да чуди, јер отац Дејан Станковић био је некадашњи играч, капиртен, а сада је тренер београдских црвено-белих, док је славу на Топчидерсклом брду стицао и ујак Миленко Аћимовић.
“Звезда је апсолутно мој клуб. Сад кад је отац тамо тренер још сам ватренији навијач. Ко зна шта судбина носи, али не би ми сметало да једног дана заиграм у црвеном-белом дресу Звезде”, каже 20-годишњи везиста, од јесени и А репрезентативац Србије.
Тренутно најактуелнији од свих чланова једне истински фудбалске породице. Брат Филип је голман у Венецији. Брат од ујака Матео Аћимовић игра за љубљанску Олимпију.
“Сви смо некако наследили фудбалске гене. Фудбал нам је био суђен. Нама их је отац инсталирао, Матеу ујак Миленко, с којим се одлично слажем. Најстарији брат Стефан више не игра фудбал, али је раније играо. Филипу иде добро у Венецији. Матео се пробија у Словенији, још је млад, али знам колико добру левицу има и колико је технички поткован. Верујем да ће направити лепу каријеру. Знам како му је, није лако у том годинама, али он је борац и има прави менталитет”.
Верује Станковић у још једног великог талнета Словеније, 16-годишњег голмана Тијана Наија Корена, који тренутно игра за млади тим Александровог Брижа, Клуб НXТ.
“Тијан је тренирао са нама, представио се у интересантном светлу. Занимљив играч. Млад је, и њему је отац био чувени фудбалер (Роберт Корен, прим.аут). Можда је још мало стидљив, али је добар дечко, технички озврстан, заиста ми се допада и мислим да има светлу будућност”.
Е сад, откуд толико приче око Словенаца. Просто, зато што Александар Станковић по мајци и тамо има корене.
“Сада немам толико времена, али када сам био млађи много пута сам био у Љубљани са братом, ујаком, баком. Било је сјајно. Знам Бежиград, тамо сам шутирао лопте са Матеом. Словенија је прелепа земља, а Љубљана прелеп град. Имам лепе успомене одатле, и даље смо у контакту”, рекао је Станковић за Ногоманију.
