ТАЈНОВИТИ КОВЧЕЖИЋ НА ФРУШКОЈ ГОРИ У овој светињи се чува једна од највећих мистерија Србије
Фрушкогорски манастири вековима опстају у нераскидивој вези са природом, било да су се свили крај извора чисте воде попут Јаска, или су грађени у питомим долинама као Бешеново.
Ипак, међу свим споменицима православне духовности, Мала Ремета заузима посебно место.
Назив "Ремета" потиче из грчког језика и означава пустињу, али и испоснике који у њој живе. Верује се да су на овом простору током средњег века боравили еремити – монаси потпуно искључени из спољног света, посвећени посту и молитви. Иако су историјски извори оскудни, народно предање као ктитора ове светиње памти краља Драгутина Немањића.
Данашња црква, посвећена Покрову Пресвете Богородице, заправо је треће здање подигнуто на истом месту. Изградњу је 1739. године започео богати Сремац Станко Милинковић из села Шуљма, а радови су трајали пуне две деценије. За разлику од већине фрушкогорских манастира, Мала Ремета је грађена у чисто српско-византијском стилу, готово потпуно без утицаја барока, што је чини архитектуралним бисером Војводине.
Захваљујући својој ушушканој локацији, манастир је избегао већа разарања током Другог светског рата. Иако је конак спаљен, сама црква је преживела. Посебан препород светиња је доживела крајем осамдесетих година прошлог века, залагањем игуманије Рафаиле, која је комплексу удахнула нови живот и изградила капелу посвећену Светом Илији.
Највећа тајна Мале Ремете откривена је пре три деценије током реновирања цркве. Мати Рафаила је тада у једној од целиваоница, испод дуплог дна, пронашла скривени сребрни ковчежић са моштима Светог Ђорђа Кратовца. Према предању, ове светиње је у Срем донела монахиња Ана бежећи из Кратова у 16. веку.
Данас овај манастир чува благослов три светитеља, а његова мистична тишина и даље оставља посетиоце без даха. "Мала Ремета је место где се прошлост и духовна лепота сусрећу у савршеном миру", наводи се у записима о овој фрушкогорској светињи.