ЉУДИ СЕ ВРАЋАЈУ НА МЕСЕЦ Сазнајте све занимљиве детаље мисије Артемис II НАСА ОТКРИЛА ШТА АСТРОНАУТИ НОСЕ, ШТА ЋЕ ДА ЈЕДУ, ЧАК И КАКО ЋЕ У ТОАЛЕТ... (ФОТО/ВИДЕО)

Одбројавање је већ званично почело – америчка свемирска агенција НАСА је заказала лансирање за четвртак 2. априла у 00:24 ујутро по нашем времену (среда 1. април у 6:34 увече по источном САД). 

Посада – коју чине искусни астронаути НАСА-е Рид Вајзмен (командант), Кристина Кок (специјалиста мисије) и Виктор Гловер (пилот) и канадски астронаут Џерми Хенсен (специјалиста) - током свог путовања тестираће системе, процедуре и профиле мисије који би могли да омогуће слетање на Месец у будућности – већ 2028. У тој будућој мисији наћи ће се и један италијански астронаут, према споразуму између НАСА-е и италијанске свемирски агенције АСИ. 

Историјско путовање

Четворо астронаута ући ће у историју као први људи лансирани ка Месецу још од мисије “Аполо 17” 1972. 

Они ће такође постати прва људска посада у џиновској ракети СЛС и летелици “Орион”.

Током обиласка, астронаути би могли да се удаље од Земље више него икад пре и надмаше рекорд “Апола 13” из 1970. од 400.171 km.

Такође ће постати први људи који ће током прелета поред Месеца видети – и снимати - неке његове делове изблиза, сопственим очима.

Пилот Гловер ући ће у историју као први црнац који је икад летео око Месеца.

Астронаути мисије "Артемис II" у свемирском центру Кенеди 30. марта (Л-Д) Рид Вајзмен, Виктор Гловер, Кристина Кок и Џереми Хенсен.

Далека страна Месеца

Циљ мисије “Артемис II” је да прелети преко далеке стране Месеца, коју су мисије “Апола” једва и посматрале. 

Тамо нема комуникације са Земљом. То "планирано искључење" требало би да траје 41 минут.

Само су 24 особе у читавој историји човечанства виделе даљу страну Месеца сопственим очима. Сви су били чланови посада девет “Аполо” мисија између 1968-1972. Само петоро њих је још живо и сви су сада старији од 90 година. 

Побољшане летелице 

Ракета СЛС и капсула “Орион”, два кључна система програма “Артемис”, значајно се разликују од летелица које су коришћене у ери “Аполо” мисија. 

“Орион” је израђен од алуминијума, али и од композитних материјала и делова израђених 3Д штампом. Према порталу Flyingmag.com, унутрашњи каблови дужине скоро 11 km примају и шаљу команде за више од 1.200 сензора. 

“Орион” има савремене системе за хигијену, вежбање, приватност и припрему хране. 

Компјутерски систем “Ориона” је око 75% лакши и чак 20.000 пута бржи од јединог рачунара који је коришћен у “Аполу”. Његов “стаклени кокпит” садржи дигиталне екране и интерфејсе, чиме замењује аналогне команде “Апола”. “Орион” због тога може у реалном времену да прилагођава путању. 

Ракета СЛС висока је 98 метара, а са носивошћу од око 27.000 кг једина је ракета која може да пошаље “Орион”, четворочлану посаду и тежак терет ка Месецу у једној мисији.

Два ракетна потисника на чврсто гориво ракете СЛС највећа су такве врсте у историји. Сваки развија потисак од око 16 мегањутна, што је приближно једнако снази 25 путничких авиона при максималном потиску. 

Око 70 секунди након полетања, ракета ће бити на 12.192 метара висине и изаћи из видног поља читаве Флориде, а око 7 минута касније наћи ће се у свемиру. 

Ако све прође како треба, посада ће 6. априла обићи Месец на око 9.600 km од његове површине. 

Из њихове перспективе, Месец ће изгледати као кошаркашка лопта на испруженој руци. 

- Сада кад стојим на површини Земље и посматрам ноћу наш сателит, можда видим растући Месец, али сада знам да је на његовој даљој страни опадајући срп. У глави стално преврћем те ствари и покушавам да их схватим. Никада у животу нисам проводио време размишљајући о томе. А сада је то све о чему размишљам – рекао је командант мисије Вајзмен. 

Can you see our Moon rocket lift off from your backyard?

Skywatchers in Florida and southern Georgia will have a shot. Check out this map to see when you should look up! Artemis II is targeted to launch no earlier than April 1. pic.twitter.com/3WsJlEVufK

— NASA (@NASA) March 31, 2026

Шта ће астронаути носити у свемиру 

Посада ће носити свемирска одела званичног назива Систем за преживљавање посаде “Ориона” (OCSS), за која НАСА тврди да могу помоћи астронаутима да преживе у случају губитка притиска у кабини. 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by NASA (@nasa)

“Астронаути могу да преживе у оделу до шест дана док се враћају ка Земљи”, наводи агенција на свом сајту. 

Одела су јарко наранџаста зато да би, како наводи НАСА, “чланови посаде били лако уочљиви у океану”. 

Астронаути ће имати и друго свемирско одело “које функционише као лична самостална свемирска летелица” и намењено је ношењу ван капсуле. 

Да ли посада носи нешто посебно у свемир

Астронаути ће имати маскоту "Рајз", чији је аутор Лукас Је, ученик другог разреда из Маунтин Вјуа у Калифорнији. 

Fist bump, Rise! 

Very emotional moment zipping up Rise, knowing we are bringing 5,647,889 names with us on this journey around the Moon. For all!

People from around the world submitted their names through the Send Your Name with Artemis campaign. 

These names were downloaded… pic.twitter.com/gKxvrHw7M0

— Reid Wiseman (@astro_reid) March 29, 2026

Она ће служити као индикатор бестежинског стања, односно визуелно ће показати кад су у свемиру.

Унутар маскоте налази се СД картица са именима више од 5,6 милиона људи који су учествовали у кампањи “Пошаљи своје име са Артемисом”

Шта ће астронаути јести 

Храна је пажљиво прилагођена потребама астронаута. 

Ту је укупно 189 различитих прехрамбених производа, укључујући говеђа прса, макароне са сиром и воћни колач

Све намирнице морају да буду трајне без хлађења, да се лако припремају и буду безбедне за конзумацију у условима микрогравитације - што значи да праве минимално мрвица

Ту су и 10 различитих врста напитака, љути сосови, зачини, намази и слаткиши

Како ће астронаути ићи у тоалет

На срећу посаде “Артемиса II”, имаће свој приватни тоалет у “Ориону” – посаде мисија “Аполо” обављале су нужду у пластичне кесе. Свемирски тоалет вредан је чак 23 милиона долара. 

- Прилично смо срећно као посада што имамо тоалет са вратима у овој сићушној летелици – рекао је Хенсен уз снимак тоалета који је објављен на “Јутјубу” прошлог октобра. 

Ризични повратак

Фаза повратка је можда најризичнија. 

“Орион” ће покушати тзв. “слободни повратак” тако што ће искључити своје погонске системе након што обиђе Месец. Капсула ће се потом ослонити на природну гравитацију Земље да је повуче кући, уз свега три мала корективна паљења мотора ради прилагођавања путање

Још једна критична фаза је понови улазак у атмосферу, кад ће се око летелице формирати суперзагрејана плазма, блокирајући комуникацију

“Орион” ће потом са око 7.600 метара отворити осам падобрана, успоравајући се са пројектоване брзине уласка од 40.000 km/h - што би била највећа брзина икада постигнута од стране људи - на око 27 km/h

Капсула би требала да 10. априла слети у Пацифик, недалеко од обале Сан Дијега.

(Blic.rs)