ЕВО КО СУ КАНДИДАТИ ДА ДОЖИВЕ СТОТУ Људи који имају ОВУ крвну групу живе најдуже

Иако свака крвна група носи своје специфичности, научна запажања често издвајају једну као посебно отпорну – нулту (0) крвну групу.

Зашто се нулта крвна група сматра најотпорнијом

Особе са нултом крвном групом, према бројним студијама, имају одређене биолошке предности које могу играти важну улогу у очувању здравља. Једна од кључних карактеристика јесте мања склоност ка стварању крвних угрушака. То значи да је код њих нижи ризик од озбиљних кардиоваскуларних догађаја, попут срчаног и можданог удара, који су међу водећим узроцима смртности у савременом свету.

Разлог за то лежи у чињеници да крв ове групе садржи мање молекула који подстичу згрушавање. Управо та „ређа“ крв, у пренесеном смислу, омогућава бољу циркулацију и смањује оптерећење крвних судова. Осим тога, нека истраживања указују да људи са крвном групом 0 ређе оболевају и од појединих врста малигних болести, што додатно доприноси њиховом укупном здравственом профилу.

Када се све то узме у обзир, није изненађење што се ова крвна група често повезује са већим шансама за дуг и виталан живот.

Дуговечност није само ствар „добрих гена“

Ипак, прича о дуговечности много је сложенија од саме крвне групе. Научници су годинама веровали да људи који доживе дубоку старост дугују своју дуговечност искључиво такозваним „генима против старења“. Међутим, истраживања су почела да мењају ту перспективу.

Стјуарт Ким, професор са Универзитет Станфорд, заједно са својим тимом, спровео је опсежно истраживање које је обухватило гене 800 стогодишњака и чак 5.400 особа у деведесетим годинама живота. Њихов циљ био је да открију шта заправо разликује оне који живе изузетно дуго од осталих.

Резултати су показали да дуговечност не зависи само од „добрих“ гена који успоравају старење, већ и од одсуства оних који повећавају ризик од болести.

Четири кључна гена која утичу на животни век

У оквиру истраживања идентификоване су варијације у четири гена које имају значајан утицај на брзину старења и укупно здравље:

ЦДКН2Б – ген који има кључну улогу у контроли ћелијске деобе. Његова правилна функција помаже у спречавању неконтролисаног раста ћелија, што је важно у превенцији тумора.

АБО – ген који одређује крвну групу, чиме индиректно утиче и на ризик од различитих болести. Управо овде се повезује предност нулте крвне групе.

АПОЕ – ген који је тесно повезан са ризиком од развоја Алцхајмерова болест. Одређене варијанте овог гена повезане су са краћим животним веком.

СХ2Б3 – ген који утиче на имуни систем и повезује се са продужењем животног века, како код људи, тако и у експерименталним моделима.

Занимљиво је да су одређене варијације ових гена знатно чешће код људи који доживе стоту годину. Када је реч о крвној групи, управо се нулта издвојила као најзаступљенија међу дуговечним особама.

Избегавање болести као кључ дугог живота

Један од најважнијих закључака овог истраживања јесте да дуг живот није нужно резултат посебних „супер гена“, већ способности организма да избегне или одложи развој озбиљних болести.

Како је објаснио професор Ким, фокус се помера са идеје о генима који продужавају живот ка генима који смањују ризик од болести. Другим речима, људи који живе дуже често то дугују чињеници да једноставно – ређе оболевају.

Ова перспектива отвара нова врата у разумевању дуговечности: уместо да тражимо тајни „еликсир младости“, можда је важније разумети како да смањимо факторе ризика и очувамо здравље што дуже.

Крвна група јесте важна, али није пресудна

Иако нулта крвна група показује одређене предности када је реч о отпорности на болести и потенцијалној дуговечности, она није једини фактор који одређује колико ће неко живети. На животни век утичу и начин живота, исхрана, физичка активност, ниво стреса, као и доступност здравствене заштите.

Другим речима, генетика може дати одређену „предност на старту“, али свакодневне навике и брига о здрављу и даље играју кључну улогу у томе како ће се та предност искористити.

Kurir