ЈЕДНА КРВНА ГРУПА ЈЕ „СЛАБИЈА“ ОД СВИХ Њени носиоци чешће оболевају и имају слабији имунитет

Постојање различитих крвних група има дубоко укорењене биолошке разлоге, а разлике међу њима могу утицати на отпорност према болестима.

Како су настале крвне групе

Аустријски лекар Карл Ландштајнер открио је крвне групе А, Б и 0 још 1901. године, за шта је 1930. године добио Нобелову награду. Неколико година касније откривена је и група АБ. Крвна група А сматра се најстаријом, док су остале настале као резултат генетских мутација које су помогле људима да преживе у променљивим условима.

Шта разликује једну крвну групу од друге

Разлика се налази у антигенима – супстанцама које се налазе на површини црвених крвних зрнаца. Они помажу телу да препозна „своје“ ћелије. Ако особа са крвном групом А прими крв групе Б, њен имуни систем ће је одбацити, што може изазвати озбиљне компликације.

Зашто је важно знати своју крвну групу

Постоје два главна антигена – А и Б. Крвна група АБ има оба, док група 0 нема ниједан. Због тога особе са групом 0 могу примити само крв исте групе, али су истовремено универзални даваоци. Познавање крвне групе је кључно за безбедну трансфузију, али и за разумевање сопствене отпорности на одређене болести.

Отпорност на болести и еволутивна предност

Занимљиво је да су крвне групе Б и 0 отпорније на маларију – паразити се теже везују за њихове ћелије. Управо због тога се сматра да је крвна група А еволутивно „слабија“, јер не пружа исту заштиту. Мутације које су довеле до настанка других група омогућиле су људима да се боље прилагоде и преживе у окружењима са високим ризиком од инфекција.

Крвна група и начин живота

Осим медицинских аспеката, крвна група може утицати и на препоручени начин исхране, па чак и на особине личности. Све више истраживања повезује крвне групе са специфичним здравственим и психолошким карактеристикама, што отвара врата персонализованом приступу здрављу.

Ова тема показује колико су крвне групе више од ознака – оне су трагови наше еволуције, отпорности и биолошке историје.